Прочитај ми чланакШта за нашу земљу значи почетак изградње међународног цеводода "Турски ток", која би требало да почне средином године. Директор "Гаспрома" Aлексеј Милер изјавио да се завршетак радова не очекује пре 2019.
Годинама очекиван нови гасни правац из Русије до Европе изгледа да је коначно договорен, али Србија још није резервисала своју цев и „улазницу“ на пројекат. Генерални директор „Гаспрома“ Aлексеј Милер рекао је да су створени сви услови за почетак полагања подводног дела гасовода „Турски ток“ и да ће изградња две линије бити готова до 2019. године. Од тога да ли ће учествовати у овом послу, нашој земљи може да зависи и дугорочно снадбевање гасом, а стручњаци кажу да је највеће питање – колико ће нас то коштати.
„Гаспром“ је основао огранак компаније „Саут Стрим транспорт“ у Цариграду који ће координисати радове на реализацији изградње гасовода „Турски ток“ у Турској.
– У другој половини ове године, почећемо са полагањем гасовода – рекао је Милер. – Бушење прве деонице микротунела је завршено на руском делу територије, а други микротунел је спреман у проценту од 98,5 одсто.
Засада, на гасној мапи нема Србије, јер је договорен гас обезбеђен само за Турске потребе и то у количинама од 16 милијарди кубика годишње.
– Веома је битно да обезбедимо снадбевање гасом до 2019. године јер ће тада Русија да затвори правац из Украјине, као што најављује већ годинама – каже Војислав Вулетић из Удружења за гас. – Ипак, за сада енергент долази само до туско-грчке границе, а ниједна од балканских земаља нема пара да финансира цев која би ишла даље, ни Грчка, ни Македонија, па ни Србија. Када би било новца за пројекат, лако би Русија повећала количине које би слала „Турским током“.
ГAРAНЦИЈA
Мађарска је пре месец дана добила усмене гаранције да ће за њу из Русије сигурно бити гаса, када се прекине 2019. године снабдевање преко Украјине. То је обећао Владимир Путин, када се у фебруару срео у Будимпешти са мађарским премијером Виктором Орбаном.
– Путин је рекао да ће Мађарска без обзира на транзит гаса кроз Украјину моћи да се снабдева преко „Северног тока 2“ или „Турског тока“, у зависности од тога који ће се правац градити. То све исто важи за Србију – незванично су „Новостима“ тада рекли у нашем Министарству енергетике.
