Прочитај ми чланакБогдан Дунђерски (1861-1943), син Лазаревог брата Александра, није имао миран карактер као његов отац. Био је боем и хедониста, чувен по раскошном животу и најлепшем дворцу у Војводини и овом делу Европе коме је дао име Фантаст, по омиљеном коњу троструком победнику у тркама на београдском Хиподрому.
Важио је за веома утицајног и контраверзног пословног човека и политичара, неколико пута је увећао богатство које је наследио од оца. Само тај чудесни дворац налик онима из маште по коме се и данас Богдан највише памти и помиње има непроцењиву вредност. Богдан је био посланик у Аустроугарској између 1910. и 1918. године, али је највише оспоравана његова одлука да 1942. године прихвати место посланика из окупиране Бачке у мађарском парламенту. Та одлука га је веома искомпромитовала, али познаваоци његовог дела истичу да је ту функцију прихватио само зато да би помагао поробљеним и затвореним Србима.
Фото: Wikipedia
Обилазио је окупаторске затворе и, користећи свој ауторитет код Мађара, успео је да издејствује ослобађање појединих Срба. Тврдње о његовом патриотизму поткрепљује и тестамент којим сву своју имовину оставља на управљање Матици српској, ради формирања пољопривредне академије на којој ће факултетско образовање стицати „Срби православне вере из Баната, Бачке, Срема и Барање“.
Добри познаваоци су га описивали као затвореног и особеног човека, а остао је упамћен по раскошном и мистичном животу и дворцу код Бечеја, саграђеном 1923. године. Коњи и жене су били његова посебна љубав и инспирација. Али све то буде и прође па је хтео своју моћ да претвори у нешто што ће памтити будуће генерације а то је могао да буде само гламурозни дворац какав до тада није постојао. То је и постигао. Богдан се данас памти по дворцу Фантаст код Бечеја, једном од најлепших у овом делу Европе.
Љубавни троугао
Није се никада женио. Живео је са Маром Дињашки, лепом женом локалног ковача, коме је поклонио десетак јутара земље и одређену своту новца да би Мару препустио њему. Толико је волео Мару да је свог великог пријатеља, познатог српског сликара Уроша Предића, замолио да њен лик стави у икону Богородице на иконостасу његове капеле. Остале су међутим приче да Мара није волела Богдана као он њу и да га је варала са бившим мужем. У том љубавном троуглу сви су били задовољни. Ковач је добио леп иметак и своју жену као љубавницу, Богдан је добио жену коју је желео, а Мара је изгледа била најсрећнија, живела је раскошно и уживала у обојици онолико колико је сама хтела.
Богданов тестамент
Пред Други светски рат Богдан је решио да сву земљу, преосталу после краљевих аграрних реформи, поклони Матици српској. Тестамент је написао 1940. године а целокупну имовину, дворац Фантаст са свим земљиштем и виле у Бечеју као задужбину са његовим именом, поклонио је Матици српској. Међутим, тестамент за нове власти није представљао ништа. Комунисти су Матицу оптужили да је прихватила задужбину „српског издајника и мађарског плаћеника“ па је Задужбина Богдана Дунђерског одузета. НЈен највећи део са дворцем припао је предузећу ПИК Бечеј које је после више деценија отишло у стечај и продато новим српским бизнисменима, најпре Ђорђу Ницовићу, а прошле године Миодрагу Костићу.
Пошто су замак Фантаст и капела претходно били под заштитом као споменици културе они су изузети из стечајне масе ПИК-а Бечеј па тако нису могли да буду отуђени до окончања реституције. С друге стране, Матица српска поднела је захтев да јој се врати Задужбина. Да ли ће МК групи трајно припасти један од најлепших двораца, знаће се када се заврши реституција. До тада МК група користи овај најпрестижнији српски замак. Богдан није дочекао да види проневеру своје имовине. Умро је 1943. у 82. години живота. Сахрањен је по сопственој жељи у Цркви-капели Свети Ђорђе коју је саградио поред дворца.
Текст је преузет из књиге Драга Делића „Портрети највећих српских индустријалаца“.
