Прочитај ми чланак
У платформи о Косову и Метохији, коју је написао председник Томислав Николић, Север, односно Заједница српских општина, имаће према Београду статус као и до сада, сазнаје РТС. Према Приштини тај статус подсећаће на статус КиМ из Устава 1974. Преседник се у предлозима држи Устава. Сазнајемо да је циљ да се покаже докле Србија може да иде.
Пошто је премијер потврдио да је Влада добила платформу председника Републике о Косову и Метохији и да ће је државни врх размотрити, у јавности се спекулише о њеном садржају, дометима и порукама.
Да неће да пише оно што Влада неће моћи да спроведе, рекао је председник државе крајем године.
Платформа не утиче на европски пут Србије јер, како кажу, ако признање Косова буде услов за чланство у ЕУ, Србија то неће прихватити. Председник Владе Александар Вучић каже да разуме председника државе, али и да Томислав Николић одлично разуме позицију Србије.
Премијер каже да ће бити потребно да се са текстом упознају и истакнути интелектуалци, јавни радници, правници па ће се видети шта даље.
„Реч је о озбиљном и обимном тексту и тек када будемо могли да сагледамо колико је све то реалистично, можемо ли нешто да спроведемо у дело, уверен сам да ћемо после тога да изађемо у јавност“, каже Вучић.
Јавност, макар она страначка, почиње да се изјашњава о идеји председника. Да ли је закаснела, да ли угрожава европски пут, односе на релацији председник-Влада, шта суштински на терену мења најављени папир – нека су од питања.
„Имам утисак да је његова идеја да та платформа буде опструкција, да се заустави европски пут Србије и да се спречи спровођење Бриселског спораузма. То би Србију вратило 30 година уназад, то је јако лоше“, сматра Бојан Костреш из ЛСВ-а.
Томислав Николић је у јавност са платформом изашао и пре три године из које је произашла скупштинска резолуција којом су утврђени принципи за разговоре са Приштином. Један од принципa био је да је Србија спрема на додатне уступке, али не и оне који би угрозили националне и државне интересе.
Политички аналитичар Ђорђе Вукадиновић сматра да платформа није лоша као полазна основа за разговоре са Приштином, али је невоља, како каже, што касни две или три године.
„То јесте и нека врста врућег кромпира који се сада даје у руке Влади и премијеру, а, са треће стране, повратак председника Николића у епицентар политичког живота из којег је био скрајнут што својом вољом што динамиком политичких збивања“, рекао је Вукадиновић.
Могу ли паралелно постојати платформа и Бриселски споразум? Она долази у моменту када Приштина, по оцени Београда, избегава разговоре о формирању ЗСО.
Душан Јањић из Форума за етничке односе истиче да нема коегзистенције.
„О платформи мора да се разговара на државном врху, мора они да се договоре о чему је реч, да ли су то две политике. Може да се донесе нека резолуција ради резолуције, али објективно та платформа апсолутно не иде да решава проблеме Косова, него да реши однос снага у Србији“, каже Јањић.
Многи платформу виде као покушај одмеравања снага између Андрићевог венца и Немањине.
Александар Мартиновић из СНС-а каже да платформа о Косову и Метохији коју је предложио председник Србије не може да доведе до сукоба на релацији председник државе – Влада.
Како каже, према Уставу Србије, Влада води унутрашњу и спољну политику земље.
Ако је прихвати Влада.
Платформа као Владин предлог иде у Скупшину о којој ће посланици расправљати и о њој гласати. То би, према очекивањима, требало да буде пре летње паузе.
(РТС)
