Прочитај ми чланак
Био сам позван
(Изводе: Споменари)
Био сам позван на забаву једну,
Код старог друга у његов стан.
Тамо је већ било друштво мени знано,
Разговор тих и мало досадно.
Тад неко реће да на гитари,
Одсвирам два, три старе ствари.
Полако поћех па за мном сви,
Тад један глас ми срце опи.
Мене је гледала, са мном је пјевала.
Имала је диван глас, та пјесма је везала нас.
На први је састанак дошла сва сретна,
Била је лијепа и њежна к о цвијет.
Љубав је наша бивала све већа,
О каква срећа за млади пар.
А ја сам често на гитари,
Свирао оне старе ствари.
Она је била покрај мене,
Биле су заносне очи њене.
Вец некол ко љета живимо овдје,
У малом стану који није наш.
Она је постала чудна и страна,
Ми нисмо више најсретнији баш.
А тада хоћу да на гитари,
Одсвирам оне старе ствари,
И да је вратим у сретне дане,
Тад она само руком махне.
Више ме не гледа, и са мном не пјева.
Гдје је онај диван глас, ничег нема између нас.
