САД су највише новца за медије потрошиле у земљама које су окупирале, побиле милионе грађана и уништила им инфраструктуру.

Рецентни Магазин Форин полиси недавно је објавио чланак под насловом Особењаци, тролови и корисни идиоти, где аутор Далибор Рохак јури „руске информативне ратнике”, за које каже да убризгавају пропаганду и лажи у сајтове које руска влада потенцијално финансира.

Рохак каже: „Током рата у Украјини ови сајтови су систематски ширили руску пропаганду, лажи и полуистине, као и теорије завере, уз често буквално превођење информације из руских извора.”

Чешки недељник Респект објавио је чланак о мистериозном „информативном” сајту Аеронет (или AENews). Створили су га љубитељи авијације, али од 2011. године домен је променио власника више пута. Од прошлог лета редовно објављује текстове у којима нову украјинску власт оптужује за фашизам и тврди да се амерички и британски плаћеници боре у источној Украјини. (Далибор Рохак, Особењаци, тролови и корисни идиоти, Foreign policy, 12. март 2015).

За почетак погледајмо недостатке у овим тврдњама. Аутор оптужује медијске куће да раде исто оно што и амерички mainstream медији на спољнополитичким темама попут Украјине: „шире америчку пропаганду и лажи, полуистине и теорије завере“. Предност америчких медија је у томе што ништа не морају да преводе. Према Рохаку, потпуно је логично да је текст (оригинално) написан на руском језику дело руске пропаганде. Веома је једноставно – Руси не производе искрен новинарски садржај. А аргумент да „се текстови преводе директно из руских извора” не само да је слаб већ је и ксенофобичан.

УКРАЈИНСКИ НАЦИЗАМ И РУСКА ПРОПАГАНДА

Примери и тезе којима аутор објашњава своју поенту нису логични. Аеронет није једини сајт који је оптужио и доказао фашистичку природу украјинске владе. Бројни независни медији објавили су безброј текстова на ту тему, придајући значај кључним неонацистичким фигурама унутар Владе, као и повезаности батаљона Азов са нацистичким групама.

„Странка Свобода и Прави сектор не само да су ушли у Владу (уз повратак бивших чланова забрањене фашистичке групе УНА-УНСО) већ су ове две главне нацистичке групе заузеле позиције и de facto преузеле контролу над правосуђем, војском, полицијом и државном безбедношћу.

Иако Олех Тјагинбок (шеф Свободе), наводно на лични захтев Викторије Нуланд, није добио важно министарско место, чланови Свободе и Правог сектора држе кључне позиције у секторима одбране, јавне безбедности, образовања и привреде, а лидер партије Отаџбина Арсениј Јацењук држи већину ресора у Влади“ (Мајкл Чосудовски, САД су инсталирале неонацистичку владу у Украјини, Globalresearch.com, март 2014).

Чак су и mainstream медији, попут Гардијана и BBC, признали да су многи припадници батаљона Азов повезани са нацистичким групама, али су и напоменули да је то „пренадувана прича”.

„Немам ништа против руских националиста или велике Русије’, каже Дмитриј, члан тог батаљона, али Путин чак и није Рус. Путин је Јеврејин”.

Симбол батаљона подсећа на нацистички симбол Wolfsangel (вучја удица) иако они тврде да слова ‘Н’ и ‘И’ означавају ‘националну идеју’. Многи њихови чланови повезани су са нацистима, а они који то поричу једноставно не могу да оспоре доказе“ (Шон Вокер, Борци Азова су највеће оружје Украјине и њена највећа претња, Гардијан, 10. 9. 2014).

„Микаел Скилт је снајпериста, иза којег стоји седам година службе у шведској војсци и националној гарди. Тренутно се бори са Азовом. Што се тиче политичких ставова, Скилт себе воли да назива националистом, али његови погледи су типично неонацистички. Верује да расе не би требало да се мешају. Тврди да Јевреји нису белци и да не би требало да се мешају са њима. Његов следећи пројекат је да оде у Сирију и бори се на страни сиријског председника Башара ал-Асада јер верује да се он супротставља ‘међународном ционизму’“ (Дина Њумен, Украјински конфликт – аријевски борац из Шведске, BBC, 16. 7. 2014).

ДОКАЗИ О ЗАПАДНИМ ПЛАЋЕНИЦИМА

Што се тиче другог Рохаковог аргумента о западним плаћеницима у Украјини, прошлог маја је више медија извештавало да је Блеквотер, који сад ради под именом Академи, активан у Украјини. Вест није дошла из Кремља, већ из Немачке, и то је објавио mainstream лист Bilt am zomntag:

„Око 400 елитних плаћеника из озлоглашене компаније за безбедност Блеквотер, а сада Академи, учествује у украјинској војној операцији против антивладиних побуњеника у југоисточним крајевима земље”, кажу немачки медији.

После тога француски магазин Пари мач је објавио исказе сведока који тврде да су видели стране плаћенике на делу:

„Сведоци кажу да је било наоружаних људи који су причали јаким западноукрајинским акцентом. Такође је било неких који су изгледали као да су са Кавказа – могуће је да се ради о плаћеницима из Чеченије. Неки нису ни реч рекли и изгледало је као да не потичу из тог поднебља. Француски фотограф Џером Сесини провео је око сат времени разговарајући са тим људима пре него што су запуцали.’

‘Схватио сам да су њихов општи став и веома прецизна техника одавали утисак да се ради о америчким плаћеницима или да су их обучавали Американци’, рекао је касније Сесини.

‘Не могу да гарантујем, али 95 одсто сам сигуран да су то они’, додао је фотограф, који је често био у контакту са сличним људима који су са приватним уговорима били у Авганистану и Ираку, где је Сесини фотографисао. У Красноармејску је неколико наоружаних људи носило ‘арафатке’, па се није могло рећи о коме се ради” (Алфред де Монтискју, Paris Match, 15. 5. 2014).

Крајем јануара ове године украјински информативни канал камером је ухватио наоружаног мушкарца са јасним енглеским акцентом. Касније је идентификован као Кристофер Герет, познатији по надимку Мочварни Леон. Раша тудеј сматра да он није једини:

„Наоружани људи у униформама и без страног акцента у свом енглеском примећени су у Мариупољу после гранатирања, што је подгрејало спекулације да су страни војнички плаћеници у редовима украјинске војске“.

Такође, добро је документовано да Французи врбују борце за Украјину. Бивши француски легионар Гастон Бесон то чини у батаљону Азов (види илустрацију испод).

Дакле, оно што Форин полиси назива „оптужбама” и „тврдњама” нешто је што свако ко иоле зна да управља компјутером може да провери. Он признаје да „нема директног доказа који Аеронет повезује с Русијом”, али наглашава да „сајт контролишу организације или појединац чији су мотиви усклађени са кремаљским“.

Разлози којима Рохак оправдава сумње су у најмању руку климави. На то указује „политички садржај сајта, вео тајни који га сакрива, као и стриктно професионални приступ“. Рохак додаје да уредник Аеронета понекад пословно путује у Москву јер тамо има „пријатеље”. То ништа не доказује и једноставно не пије воду.

Аеронет је очигледно критичан према САД и антируској пропаганди, али то не значи одмах да их финансира Русија. На Западу постоје бројни независни медији попут овог који изражавају сличне погледе, али нису повезани са руском владом.

САД И „НЕЗАВИСНИ” МЕДИЈИ У СВЕТУ

Форин полис је типичан прозападни mainstream медиј који само уме да лови вештице. Данас, ако објавите нешто против Запада, косечи се са нормама једностраних медија, бићете етикетирани као „завереници” или пропагандно средство Кремља из сенке или кога већ. Грађанима Запада постало је јасно да они који оптужују праве прекршај. Западни mainstream медији одавно воде пропагандни рат у корист Вашингтона и шире теорије завере (на пример, оружје за масовно уништење у Ираку, сиријско коришћење хемијског оружја против сопственог народа, силовање жена од стране Гадафијевих снага док су били на вијагри и сл.).

Док слушамо оптужбе против Русије како „тајно финансира” медије из државне касе, једва да икад чујемо о томе како САД исто то раде широм света. САД финансирају медије свуда, а трагове прикривају дајући новац невладиним организацијама. Кад Русија то ради, медиј који добије новац означава се као њена својина. Међутим, кад Америка то ради на свој крајње орвеловски начин, кажу да је то „развијање независних медија у свету“. Финансирање независних медија из државне касе типичан је оксиморон.

Од 2007. године америчка влада је само за медијске пројекте у Украјини дала 25,5 милиона долара. Од 18 испорука, 14 је ишло у Internews Network. Ако се мало боље погледа, схватиће се да је то чинилац који је веома усклађен са политиком западних mainstream медија и Беле куће. Међу његовим донаторима су многе западне државне агенције и добро познати „ствараоци демократије”, углавном организације посвећене испуњавању америчких интереса у иностранству под плаштом одбране демократије и људских права.

Ово су неки од њих: Фонд браће Рокфелер, Породица Рокфелер и сарадници, Рокфелер фондација Џон и Кетрин Мекартур, Фондација Џон и Џејмс Најт, Гугл, Фондација Отворено друштво, мрежа Омидијар, Европска комисија, министарства иностраних послова и агенција за међународни развој разних земаља (Холандије, Норвешке, Шведске, САД, Велике Британије), Светска банка, Freedom House, Институт за националну демократију (непрофитна организација америчких демократа), Национална задужбина за демократију…

За Freedom House и Националну задужбину за демократију, NED, већ се показало да су у прошлости сарађивали са CIA. Роберт Пери је то објаснио: Freedom house и NED исказују посвећеност слободи говора и мишљења, али за обе организације је потврђено у документима из архиве председника Регана да су сарађивале са CIA током 1980-тих”.

NED је безброј пута повезивана са „активистима” који су се супротстављали владама које су одбиле да се потчине Вашингтону. Она је на неки начин заменила CIA. NED је почела да ради после Другог светског рата:

„Политичари су тражили тајне путеве којима би слали оперативце, опрему и средства новинама и партијама које су биле под опсадом у Европи. Кад је крајем 60-тих откривено да је једна организација примала новац од CIA да би се борила за њене идеје на светској сцени, Џонсонова администрације је то обуставила и покренула ‘јавно-приватни механизам’ којим су се отворено финансирале све активности у иностранству.

АМЕРИЧКИ „БРАНИОЦИ ДЕМОКРАТИЈЕ“

И тако је створена NED. Себе описују као невладину организацију иако већину новца добијају од америчког Конгреса за промовисање демократије у свету. Иако је добро познато да САД имају дугу историју збацивања левичарских и демократски изабраних влада, као и помоћи диктаторским режимима, NED-ово „промовисање демократије у свету” је бесмислено.

Ипак, јавно-приватни механизам отвореног финансирања активности у свету није зауставио медијску машинерију CIA. Центар за међународну медијску помоћ (CIMA), пројекат NED, неколико пута годишња износио је извештаје о стању у медијима у земљама широм света. Први извештај био је о америчком јавном и приватном финансирању независних медија у иностранству. Циљ извештаја је био да се сазна ко су велики донатори, на који сектор су тачно усредсређени и како се могу информисати потенцијални донатори независних медија као есенцијалних стубова демократског друштва.

У извештају из 2007. године сазнали смо да су САД отворено и тајно финансирале светске медије са 142 милиона долара, а да је само америчка влада дала 69 милиона. NED је дао 13 милиона, USAID чак 50. Посебно занимљив део извештаја је стратегија за 2007-2012, где се наводи да ће „влада унапредити медијске слободе стварањем и развијањем независних медијских кућа”.

USAID игра кључну улогу и финансирању „независних” медија, поготово на простору бившег СССР:

„Резултат напора да се државни медији транспонују у независне посебно је виђено на простору бившег СССР“.

Реторика коришћена у извештају је чиста пропаганда и нема везе са логиком. Јасно пише како америчка држава инвестира „новац и ресурсе у независне медије“. Ако их плаћа Америка, како онда могу бити независни? Оно у шта они желе да поверујемо јесте да је оно што плаћају Руси њихова државна својина, а оно што плаћају САД није.

Због неког разлога, а разлог је сам себи довољан, реч „независни” не постоји у извештају из 2010. године. У њему пише да је финансирање медија драстично опало у периоду од 2005-2010. „У протеклих пет година Стејт департмент и USAID потрошили су више од пола милијарде долара на подршку независним медијима. Буџет Стејт департмента и USAID износио је више од 48,9 милијарди долара. Нешто мање од три одсто тога, 140,7 милиона, потрошено је за „унапређивање“ медија. Ипак, то је за 36 одсто, или 37 милиона, више у односу на претходну фискалну годину, или 69 милиона више у односу на пет година раније“.

Америчка влада чак директно финансира медије у Русији. Године 2011. и 2012. USAID је дао 2,5 милиона долара за програм под називом Незавинси штампани медији у Русији. Новац је такође ишао и организацијама FNE и Foundation Finformpolicy Dvl. Иако звуче као мале цифре у односу на претходне, већина државног новца за „медијски развој”, односно за пропаганду и политичке субверзије, иде кроз владине „невладине организације”, попут NED и Freedom House, како би се замаглило порекло новца. И те куће свакако неће помагати оне који се опиру реторици западних mainstream медија.

sadpropaganda03Буџет NED за 2012. само за Русију био је виши од 4,6 милиона за помагање „слободе информисања“. Ако је мање новца потрошено током протеклих пар година, CIMA то објашњава резањем буџета за такве пројекте у складу са повлачењем америчке војске из Ирака и Авганистана, па је буџет за централну и јужну Азију опао за 28 милиона а за Блиски Исток за 17,7 милиона долара. Међутим, постоје два врхунца финансирања. Први је 2008. године као велика инвестиција у сврху унапређивања демократије и самоуправљања, други подухват је био слична инвестиција у Авганистану 2010.

Све то потпуно уништава идеју „независних” медија, показујући да је Америка ово највише радила у земљама које је нелегитимно напала и окупирала. Како САД могу да тврде да новцем којим плаћају медије „унапређују слободу”, како тврде у извештају из 2007, када то раде у земљама које су окупирали, у којима су побили милионе њених грађана и уништили им инфраструктуру. Ако то није суштина пропаганде и државних медија, шта је онда?

Џули Левеск (Julie Lévesque) је новинар истраживач у Центру за истраживање глобализације у Монтреалу. Била је међу првим независним новинарима у Хаитију уочи земљотреса јануара 2010. године. Године 2011. била је на броду „The Spirit of Rachel Corrie“, јединог хуманитарног пловила које продрло у територијалне воде Газе пре него што га је погодила израелска морнарица.

Џули Левиск

Превео за Нови стандард Андреј Цвијановић

Global Research

Ознаке: Џули Левиск, амаричка пропаганда, НВО, независни медији, Русија, САД, свет вести