Прочитај ми чланак
САД се, и поред бројних спољнополитичких изазова, морају више ангажовати на Балкану, поручио је амерички сенатор, демократа из Конектиката Кристофер Марфи, гостујући недавно на на панелу Немачког Маршаловог фонда у Вашингтону.
ВАЖНО САОПШТЕЊЕ
Изнети ставови у тексту нису ставови редакције Србин.инфо
Констатујући да се Америка није до сада показала као ефикасна у превенцији криза, Марфи је истакао да је важно и Црној Гори и Србији понудити бољу сарадњу јер се у супротном оставља простор Русију и за ширење њеног утицаја.
„САД нису нарочито добре кад је реч о политици превенције, али сам након боравка на Балкану прошле јесени разговарао са свима у администрацији о томе што се дешава у Србији и шта се дешава у Црној Гори кад је реч о руској жељи да повећа свој утицај тамо“, рекао је Марфи.
Сенатор Марфи каже да се људи често мрште кад прави поређење између Украјине и Србије, због чега то нерадо чини, али је пред панелистима Немачког Маршаловог фонда у Вашингтону то ипак урадио, како каже, „да пробуди своју земљу, а не Србију“.
„Мислим да има нешто интересантно у вези са оним што се дешава у Београду сада и што се догодило у Кијеву. Не кажем да је Вучић Јанукович и да су та два места у потпуности иста, али, ако не приђемо Србији и не ангажујемо се тамо на један нови начин и ако им не будемо слали снажне поруке, као што је била она о Јужном току, онда ће можда влада Србије бити пред избором ‘или сте са нама или сте са њима’. Кад је Јанукович био пред тим избором, одлучио се за савезништво са Русијом, и потом су уследили догађаји због којих смо данас ту где јесмо, са крвавим конфликтом на истоку Украјине“, подсетио је Марфи.
Сенатор Марфи је рекао да не мисли да ће се то догодити са Србијом или Црном Гором, али, ако помоћ изостане, Русија ће искорити своју шансу.
ЗЕМЉА У КРИЗИ ТЕШКО КАЖЕ „НЕ“
„Ако не обратимо пажњу на овај регион, ако не учинимо и неке симболичне потезе, повећамо програме размене, војне сарадње, понудимо чланство у НАТО земљи као што је Црна Гора, која је спремна, онда само дајемо разлоге Путину да своје руке пружи у њихове владе. Они траже помоћ и, ако је не добију од својих савезника у Европи и САД…“
Иако Марфи није завршио ову реченицу, касније је врло пластично објаснио неопходност већег америчког и ЕУ ангажмана кроз понуду Русије да у Црној Гори отвори војну базу.
„Покушавам да кажем људима гласно да ме чују да Русија неће одустати, она ће наставити да притска. У Црној Гори, пазите то је јавно објављено, Црној Гори су понудили уговор вредан више милијарди долара за војну базу на обали. За земљу која има економске проблеме тешко је томе рећи ‘не’. Ипак су рекли, и они стално понављају не јер желе бити део НАТО, део ЕУ. Ако настављате да говорите не милијардама долара то је веома тешко, а ваши партнери са којима желите да радите нису вам рекли да, то је тешка и неиздржива позиција и то је поента моје приче“, каже сенатор Марфи.
Подсећа да САД имају много више утицаја на НАТО него ЕУ, због чега ће он конкретно наставити да инсистира на чланству Црне Горе у НАТО, као и већем ангажаману САД у целој регији, нарочито сада када Европска унија шаље помешане сигнале са поруком о одлагању проширења. Сама ЕУ, иако су САД у углавном у сагласју са њихово политиком, каже сенатор Марфи, врло често не говори истим гласом.
„Знате, Европа мора самој себи да постави нека врло тешка питања о томе како ће се организовати кад је реч о спољној политици. Сада је тамо нова бирократија, Кетрин Ештон је урадила одличан посао у дијалогу Србије и Косова, али још увек није јасно да ли ће ЕУ говорити једним гласом кад је реч о овим питањима или ће сви говорити самостално. Конкретно, кад је реч о Црној Гори, Ђукановић ми је отворено рекао ’ЕУ дође овде и каже ми једно, онда дође неко из Немачке и каже ми да учиним нешто друго, неко из Француске нешто треће, шта ја онда треба да радим, кога да слушам’. Али то је природно кад је реч о коалицији каква је ЕУ, али, ако желе да буду утицајнији, морају да одлуче ко говори у њихово име.“
О помешним сигналима ЕУ према Балкану те додатним разлозима да се САД више укључе у дешавања на овим просторима сенатор Марфи је говорио и одговарјући на питање Даниела Сервера о застоју у БиХ на 20-годишњицу Дејтонског спаразума, који ЕУ поново покушава да реши новом британско-њемачком иницијативом.
ЕНЕРГЕТСКО ПРИСУСТВО САД НА БАЛКАНУ
„САД морају да се врате у БиХ, не мислим да би требало да спустимо очекивања кад је реч о БиХ, и то је оно што ме брине у последњој инцијативи да одустајемо од нечега што смо раније сматрали есецијалним. Оно што можете чути тамо је да је помоћ ЕУ добродошла, али желе да се САД врате. Они желе да се САД врате и воде тај процес, јер су они сами су често фрустирани са помешаним порукама које добијају из Европе ‘данас је ово под А, а сутра друго под Б’. И САД су такође криве, наравно, али наше поруке су често козистентније од њихових, па би морали бити присутнији тамо него до сад“.
Подсетио је такође да је, уз Црну Гору, и Македонија још одраније чека на чланство у НАТО као и убрзање ЕУ интеграција, али је све на чекању због проблема са именом око Грчке. За то време, наводи амерички сенатор, Македонија, која је пре свих поменутих држава постигла напредак у неким кључним обалстима и остварила значајне помаке, сад у многим областима значајно назадује.
САД морају помоћи балканским државама и око постизања што веће енергетске незвисности од Русије. Марфи је био у Бугарској у дану кад је та земља објавила да суспендује пројекат гасовода Јужни ток, што је тема, у коју је, каже, био дубоко инволвиран, али није довољно само извршити притисак на све, па и на Србију да одустану, потребно је понудити алтернативу.
Једна од алтернатива могао би бити и течни природни гас из САД, али то је решење на дуги рок, јер би у том случају САД морале променити своје законе и имати капацитет да га допреме до Балкана, и опет би можда био скупљи од руског.
Амерички сенатор каже да би стога требало рачунати и на домаће енергетске ресурсе, а он такође верује у потенцијеле нуклеарне енергије, па га брине то што је Немачка донела одлуку да се ослободи нуклеарки.
„У сваком случају САД желе да помогну енергетку незвисност, али не желе да користе енергију као оруђе, што чини Русија“, подцртао је.
Иако се раније противио томе, након најновијег развоја ситуације у Украјини, сматра да је овој земљи потребно упутити „значајна војну оружану помоћ“. Како каже Мурпхy, он је са неколицином сенатора разговарао о томе да је потребно предложити реинвестирање у информативне програме, подсећајући на ефекте пропагандног рата када је реч о украјинској кризи.
„Ово није моја фраза али је одлично описује шта се догодило – Русија је ефективно милитаризовала информације, они су претворили информације у пропаганду и претворили их у војно средство – што је увек било део модерног вођења ратова, али САД и њени савезници нису били посвећени томе како је требало. Не желимо користити информације у циљу лагања о САД, али Радио Слободана Европа сад добија даклеко мање новца у поређењу са оним што Русија улаже за емитовање и ресурсе програма на местима као што су Грузија, Молдавија и Балкан. И са неколико сенатора управо разговорам о томе на који начин се демократе и републиканци могу договорити о легислативи која ће омогућити реинвестирање у информативну кампању. А све што треба да чинимо је да кажемо истиниту и тачну информацију да би кориговали фалсификате које пумпа руска пропагандна машима.“
