Прочитај ми чланак
Лесковчанка Сузана Ђорђевић радо се сећа периода када је радила код Моамера ел Гадафија као неговатељица његове деце. У Либију, тада обећану земљу, отишла је у јулу 1990. године.
Сузанин супруг Миодраг Ђорђевић и либијски лидер
– У групи која је дошла из Србије било је кувара, конобара, људи за сређивање и одржавање гардеробе (вешерај) и неговатељице које су уједно бринуле о деци и уређењу резиденције – прича Сузана. – Било је осморо деце, ми смо их будиле за школу, водили рачуна о њиховој одећи и просторијама у којима су боравили. Свако дете је имало посебну собу са купатилом. Нас три смо радиле по сменама. Са децом и свима около смо се споразумевали на арапском. Домаћини су били веома стрпљиви са нама.
Прави социјализам
Каже да је доста путовала по Либији са Гадафијевом женом, некад су се придруживала и деца, а понекад је са породицом путовао и сам Гадафи.
– У Либији је било социјалистичко уређење. Народ је лепо живео. Имали су бесплатно лечење, школовање, храна је била јефтина, без пореза. Мушкарац је радио и могао да издржава вишечлану породицу. Возили су се скупи аутомобили. Млади брачни парови су добијали новац од државе, која је плаћала школовање и лечење у иностранству – прича Сузана Ђорђевић са сетом.
Најстарије дете имало је 19, а најмлађе пет година.
– Нису били размажени. Гадафи се виђао са својом децом свакодневно и онолико колико му је време дозвољавало. Знао је да устане ујутру да провери да ли су деца отишла у школу на време. Нисам смела ни да помислим да ударим дете, могла сам само да га пријавим мајци уколико је било непослушно, али то се није дешавало. Гадафи као државник је био једно, а као отац и родитељ нешто друго, сасвим обичан и скроман човек. Био је мало строг као отац. Водио је рачуна о томе да му се деца превише не експонирају и разликују од остале деце у Либији – присећа се Сузана.
Група наших људи имала је смештај и добре услове у насељу поред самог мора у Триполију. Имали су и возаче који су их возили на посао.
– Наравно, ту смо биле и за Гадафијеву жену, за њену гардеробу и собу… Пошто су имали у школи поред резиденције додатне часове, децу сам подсећала да им је дошао наставник. Моје радно време се завршавало у два сата, сем ако није било потребе да останем дуже. Гадафи је имао први брак из кога има сина Мухамеда и други брак са Сафијом, са којом је имао седморо деце и једну усвојену девојчицу. Иначе, он је имао доста усвојене деце коју је одгајао као своју – прича Сузана Ђорђевић.
Гадафи је био наш велики пријатељ, напомиње саговорница „Вести“.
– Ми нисмо били тамо да водимо политику са њим, али је у сваком свом јавном говору спомињао Југославију. Било је то време када су га поједини људи око њега прозивали због Срба који су му радили у кући. Он би рекао: „Муслимани су ми браћа по вери, а Срби пријатељи. Човек у животу не може ни без браће, а ни без пријатеља.“ Увек је питао и бринуо за све нас, као да смо део породице… Гадафи је био веома шармантан и духовит човек. Код куће је обично био у тренерци, док се за јавност сређивао. Није волео маркиране ствари, штавише, наш кројач му је шио одела, кошуље и панталоне. Ако би му донели нешто маркирано, увек би скидао етикете.
Сузанин супруг Миодраг био је кувар у Либији, код Гадафија, и у време када је почео грађански рат.
– Било је страшно, јер је он свуда ишао са њим. Постојала је опасност да му се нешто лоше деси. Наговарала сам га да се врати, али је он одбијао. Али, када је било јасно да је стање критично, они су му препоручили да иде и обезбедили му безбедан пролаз кроз територије под ратним дејством. Добио је наоружану пратњу и испратили су га безбедно до Џербе у Тунису, до самог уласка у авион – сећа се Сузана не тако давних догађаја.
(Вести)
