Прочитај ми чланак
Уместо прегањања са Путином о повољном извозу „фијата 500Л“, боље ући у преговоре са врхом Фијата о производњи још једног модела у Крагујевцу.
Председник Русије Владимир Путин поново је, како преносе медији, у недавном телефонском разговору са својим српским колегом Томиславом Николићем начелно одобрио бесцарински извоз крагујевачког „фијата 500Л“ на руско тржиште.
Ово је, колико је јавности познато, у последњих годину и по, четврто или пето Путиново начелно обећање нашим званичницима о могућности повлашћеног пласмана „великог фиће“, али остаје чињеница да из Крагујевца у том периоду пут Русије није кренуло ниједно возило, нити се зна када ће.
Подсетимо да је Путин први пут о томе говорио још у априлу 2013. тадашњем премијеру Ивици Дачићу и некадашњем министру привреде Млађану Динкићу, који су из Москве славодобитно обзнанили да је руски председник, лично, одобрио једнократни бесцарински извоз контингента од 10.000 ФАС-ових возила, што је требало да се реализује до краја 2013. Од тога није било ништа. Од априла 2013. до пре неки дан премијер Александар Вучић и председник Томислав Николић са Путином су о извозу „фијата 500Л“ разговарали што у директним контактима, у Москви и Београду, што телефоном, још најмање три или четири пута.
Најконкретније су о томе преговарали 16. октобра ове године у Београду, кад је Путин, у директном ТВ преносу јавно најавио да ће разговарати о извозу неких квота српских аутомобила на руско тржиште. Са сусрета менаџмента компаније Фијат аутомобили Србија и представника српске владе, процуриле су убрзо информације да се са руском страном, наводно, раде детаљи како би се реализовао тај посао.
То значи да би две стране, поред потврђивања повлашћене продаје контингента од 10.000 „фића“ у Русији, требало да дефинишу и продајну цену на руском тржишту, на којем се, иначе, последњих година бележи драстичан пад пласмана аутомобила, затим чија ће продајно-сервисна мрежа бити укључена, као и почетак и рок трајања тог аранжмана.
Српска и руска страна би, наиме, на основу договора највиших државних званичника требало да формално дефинишу да ли се у овом случају ради о једнократном или дугорочном повољном извозу, као и да ли се ради о безусловном договору, или би Србија заузврат под истим условима требало да увезе исти контингент најновијих „лада“, на пример, чиме би додатно ослабила позиције домаћих увозничких компанија.
Али, оно што збуњује је зашто су, ако је већ дошло до утврђивања детаља, Николић и Путин поново о томе разговарали пре неки дан, и зашто је руски председник изнова морао да потврђује своју сагласност. Све су присутније и спекулације да су разговори интензивнији како би се српској страни на неки начин надокнадили губици због одустајања од Јужног тока, али поређење ова два посла су, и блаже речено, бесмислена.
Чак и да добијемо најповољнију варијанту и да домаћи аутомобили постану део споразума о слободној трговини Србије и Русије, приход од тог посла ни близу не може да надокнади користи које је требало да имамо од гасовода, што од наплате транзита, а још више због енергетске стабилности.
С друге стране, помоћ да се добије једнократна извозна квота јесте тренутна помоћ домаћој индустрији, али би много више значило да српски званичници са менаџментом Групације Фијат – Крајслер и започну преговоре о производњи још једног модела аутомобила у крагујевачкој фабрици.
Централа Фијата је, наиме, планирала да до 2018. интеграцијом са још једном од значајнијих аутомобилских компанија, постане водећи произвођач аутомобила на свету. Капацитети крагујевачке фабрике, која је пројектована за производњу 300.000 аутомобила годишње, и која је и даље једна од најсавременијих те врсте на свету, тренутно су тек половично упослени.
Зато никако није јасно због чега се премијер Александар Вучић приликом овонедељне посете Риму, где је разговарао са председником и премијером Италије, као и представницима италијанског бизниса, није срео и са менаџментом Фијата, који има уговорну обавезу према држави Србији да у заједничкој фирми у Крагујевцу организује производњу још једног модела.
Да ли је проблем у томе што Србија не испуњава уговорне обавезе према Фијату, па су давно прекорачени рокови за завршетак ауто-пута до Коридора 10, изградњу обилазнице око Крагујевца и модернизацију пруге Лапово. Те саобраћајнице требало је да буду изграђене и осавремењене пре више од две године.
На корист за домаћу привреду од производње још једног модела указује податак да је крагујевачка фабрика са једним моделом међу највећим послодавцима у земљи, те да је, пласманом тог једног возила на иностраним тржиштима вредним и до 1,5 милијарди евра годишње, убедљиво највећи извозник у Србији.
(Данас)
