Прочитај ми чланак
Каже се да свака армија ратује онако како може, а не онако како би желела. Западни лидери који су ступили у конфронтацију са Русијом – морали би да ово имају на уму.
Не сасвим пријатно опхођење са Владимиром Путином на самиту Велике двадесеторице у Бризбејну вероватно је западним лидерима обезбедило пријатно осећање моралне надмоћи, али очито није помогло Украјини да дође до мира.
Политички гестови су лоша замена за доследну стратегију, поготово када је реч о најозбиљнијој претњи европској безбедности од времена Совјетског Савеза.
Западни лидери су били у праву када су Русију подвргли санкцијама због тога што је једнострано прекројила међународне границе. Анексијом Крима и упадом у источну Украјину, Русија је у Европи створила жариште анархије. Таква агресија не сме остати без одговора.
Међутим, мада су санкције као казна биле неопходне – као средство обуздавања оне ништа не вреде. Већ је јасно да нису промениле држање Русије – осим што су га можда још погоршале. Захваљујући санкцијама руски режим је постао популарнији а руски радикални изолационисти су учврстили своје позиције.
Шта радити даље? Реално гледано, време је да Запад и Украјина почну да се договарају са Русијом. Санкције – заједно са претњом њиховог пооштравања – могу послужити као добра полуга за то.
Та полуга треба да буде искоришћена ради достизања стабилности у Украјини и Запад помоћу ње треба да дође до дипломатског решења – оног које може да издејствује, а не оног идеалног којем тежи.
Приоритетни задатак Запада је у томе да Украјина из криза изађе као просперитетна и заштићена земља. То ће бити веома тешко постићи. Украјину не чека ништа добро док је на њеним границама (и на њеној територији) непријатељски расположена Русија која је чврсто решена да је свим снагама ослаби политички и економски.
Могућ је покушај да се Русија натера да одступи. Међутим, то неће успети без започињања Трећег светског рата.
Запад није спреман да шаље своје трупе да штите Украјину, чак засад не жели ни да Кијев снабдева тешким наоружањем.
Штавише, Запад није у стању да Украјини пружи ни финансијску помоћ која би спасила њену економију од пада у црну рупу. Судећи по прогнозама, украјинска економија ће ове године имати пад за више од седам одсто. Земљи прети дефолт.
Мински протокол – споразум о прекиду ватре који су у септембру потписале Русија и Украјина уз посредовање ОЕБС – може бити добра основа за широку политичку нагодбу.
Кијев би се морао потрудити да његови трговински споразуми са Европском унијом не доводе у питање његове везе са Русијом. До избијања конфликта, на Русију је отпадала четвртина укупног украјинског извоза. Управо од Русије у доброј мери зависи препород украјинске економије. Ова околност је утолико важнија што су и руске банке и извозници такође незадовољни огромним губицима на једном од најважнијих тржишта.
Осим овога, Запад би морао одреаговати на понуду господина Путина да размотри архитектуру европске безбедности. Запад мора указати руском председнику да је принцип колективне самоодбране НАТО потпуно реалан и да важи и на територији балтичких држава. Међутим, Запад се мора помирити с тим да НАТО неће у свој састав укључити Украјину. Алијанса која брине о безбедности – не може у своје редове примати толико подељену земљу.
Разуме се, не може се гарантовати да ће господин Путин поћи на нагодбу и да ће поштовати њене услове. Могуће је да је он усмерен на фактичку поделу Украјине. Москва је већ прекршила Будимпештански меморандум који је и сама потписала 1994. године, а тај документ је гарантовао независност Украјине, а засад не поштује ни Мински протокол.
Како је писао Џорџ Кенан (George F. Kennan) у свом чувеном чланку из 1947. године, посвећеном обуздавању руског експанзионизма, а објављеном у Foreign Affairs, Запад своје захтеве према руској политици мора истицати тако да пристајање на те захтеве не наноси претерану штету престижу Русије. Дакле, ако председник Русије уверава да у источној Украјини нема руских трупа – њему неће бити тешко да обезбеди да их тамо заиста не буде.
Ако Москва одбије нагодбу, мораћемо да изнова прочитамо и остале Кенанове рецепте и да их користимо. Али, у том случају ћемо се вратити у свет „обуздавања“ и „парирајуће силе“.
(Факти)
