Нови Сад – Војводина обилује геотермалним изворима енергије, али се од 75 изворишта топле воде користи само једна петина.

Могућности за коришћење топлотне енергије из подземних вода су огромне – од загревања објеката, преко коришћења природно топле воде за потребе бања, отворених и затворених базена, па све до технолошких процеса у индустрији и пољопривреди. Уштеда 22.700

Тона мазута

Последњих 30 година пракса је показала да се та вода највише користила за бањска лечења, али стручњаци се надају да је будућност у коришћењу хидротермалне енергије за загревање стамбеног и пословног простора.

НИС се, као енергетска компанија, усмерио и на коришћење геотермалне енергије пратећи тренд који већ постоји у земљама у окружењу, а увелико је развијен на Западу. Стручњаци процењују да би, уколико би сва изворишта била искоришћена, могло да се уштеди 22.700 тона мазута по грејној сезони.

Драгомир Обрадовић, директор Бање Јунаковић, каже за „Блиц“ да та бања користи геотермалне изворе још од 1983. године.

„Наша бања набавља од НИС-а термоминералну воду која има 51,8 степени Целзијусових. Користимо је, осим у терапијске сврхе, и за грејање, али и као топлу воду у купатилима. На тај начин остварујемо значајну уштеду. Уместо да грејемо воду бојлерима, уз помоћ електричне енергије, ми топлу воду са извора спроводимо директно по собама па су нам рачуни за струју знатно мањи него што би били“, објашњава Обрадовић.

Због тога што се већи део године просторије загревају топлом водом из тих извора, и рачун за грејање је неупоредиво мањи него што би био да се собе греју на гас.

„Цена воде из геотермалних извора далеко нам је јефтинија и од цене гаса и од цене струје“, закључује Обрадовић.

Зими користе топлија врела

Један од корисника геотермалне енергије коју производи НИС је и Бања Кањижа.

„Термоминералну воду користимо једним делом као енергент, а другим као природни лековити фактор за лечење болести реуматизма. Вода коју користи наша бања на изворишту има 45 и 64 степена Целзијуса. У летњим месецима користимо хладнији извор, а у зимским онај топлији. Тада вода са извора улази у котларницу и пролази кроз систем који са ње скида топлоту, а потом се том топлотом греје техничка вода у радијаторима“, објашњава Слободанка Дрндарски, директорка Бање Кањижа.

Мађарска је добар пример

Дрндарски каже да богатство геотермалних вода Војводине може боље и ефикасније да се користи за производњу топлотне и електричне енергије, а да то најбоље показује пример суседне Мађарске.

„Мађари овај потенцијал максимално користе и у многобројним бањама. У тој земљи има више од 300 бања, док их је у Војводини само неколико, а могућности су исте“, каже Дрндарски.

 

Блиц

Ознаке: Бање, енергија, Србија