Прочитај ми чланак
Иако је, након пада Берлинског зида, прошло већ четврт века, разлика између истока и запада Немачке још увек постоји. Становници савезних земаља, који су некада улазили у састав ДДР, масовно подржавају позицију Москве и на међународној сцени, пише немачки листFrankfurter Allgemeine Zeitung.
Франк Перганде, аутор чланка „Против Запада“, пише да је на истоку Немачке политика председника Путина, његова позиција око Украјине, дочекана са више разумевања, него на западу земље. То произилази не само из изјава немачких политичара, родом из источних земаља – таквих као што су Матија Платцек, представник Социјал-демократске партије Немачке или Лотар де Мезјер, министар одбране Немачке. О Владимиру Путину у источној Немачкој говоре „на улици, у кругу породице, у кафићима“, примећује Перганде. Изгледа да је Путин, на којег Запад врши притисак, постао нека врста хероја у очима становника источне Немачке, као што је то некада био Михаил Горбачов.
На први поглед, то производи чудан утисак, додаје аутор. Ипак, руско и совјетско искуство за житеље источне Немачке било је несумњиво негативно – крај рата са свим његовим ужасима, године окупације и наслеђе, остављено од стране руске армије, и опет Исток симпатише Русију. Ипак, Перганде сугерише да је тема Русије само повод за такве разговоре. Уствари, Немци, источни или западни, не знају много о догађајима у Украјини и не представљају како народ тамо живи. Мало ко је био на Криму, па чак и у Москви, за разлику од времена постојања ДДР, када су Лондон, Париз, па чак и обала Рајне, били недоступни.
У ствари, сматра Перганде, руска тема даје „могућност да се изрази преовлађујуће неповерење према Западу“. У суштини, иза тога стоји стара одбојност: Запад свима показује свој заслепљијући излог, док је по дубини лажно и деградирајуће друштво у којем богати постају још богатији, а сиромашни – сиромашнији, пише Перганда и додаје: „речју, онако, како су увек тврдили марксисти“.
Аутор сматра да западне вредности стављају под сумњу само оне који нису „расли у њиховом окружењу“, а источне земље су томе пример. “Basta-politik” Герхарда Шредера била је по духу ближа источним Немцима, него досадне дебате плурализма. И, ако је слобода Немцима дала слободу кретања, захтевала је и одговорност, а то узима много времена. Плурализам намеће претеране захтеве.
Након 1990. године чинило се да је Запад са његовим принципима и начином живота одржао победу над заблудама социјализма и комунизма, примећује Перганде. Али данас, Запад не може бити толико сигуран у своју победу. У данашње време, не „оспорава“ само Русија Запад. Привлачност Запада поново се налази под знаком питања, закључује аутор.
(Глас Русије)
