Прочитај ми чланак
(Петар Искендеров)
Док поједини представници владајуће елите у Србији у зноју лица «проверавају» околности потписаног енергетског споразума са Русијом из 2008. године, њихови прагматичнији суседи у региону централне и југоисточне Европе не обраћају пажњу на прошлост, него на будућност. Не желећи да остану (или постану) таоци антируских геополитичких игара Вашингтона и Брисела, они активирају узајамне односе са Русијом у циљу обезбеђења сопствених национално-државних интереса – у том смислу и у области енергетске безбедности.
По том питању у вом тренутку Мађарска игра најактивнију улогу. Пре неколико дана мађарске власти су постигле споразум са руском компанијом ОАО «Газпром» о повећању обима испорука гаса ради попуњавања подземних складишта гаса у земљи. Према речима Виктора Орбана, шефа мађарске владе, он је преговарао са Алексејем Милером, руководиоцем «Газпрома» и руска страна се сагласила са допунским испорукама гаса у наредним недељама.
«Нама требају веће количине гаса у наредном периоду како би повећали резерве. И ми ћемо те количине добити» – истакао је премијер Мађарске. (1) По подацима Мађарске стране, национална складишта гаса попуњена су са свега 61%, па због тога повећање увоза из Русије не би требало да изазове никакве проблеме.
Међутим – проблеми су искрсли, и они су повезани са реверсним испорукама гаса Украјини. Као што је познато, донедавно су се те испоруке остваривале преко Мађарске, Пољске и Словачке. Према подацима компаније «Укртрансгаз», испоруке Украјини са стране ЕУ од почетка године износиле су око 2 милијарде кубних метара гаса, што је више за трећину у односу на период јануар-септембар 2013. године. Међутим, са приближавањем зиме у Европи су се замислили о усклађености сличних испорука са сопственим националним интересима. Мађарски оператор гасно-транспортног система, компанија FGSZ, од 25. септембра је престала са испорукама гаса Украјини на неодређено време, објаснивши то порастом унутрашње потрошње. «Разлог заустављања било је повећање обима потражње од стране системских потрошача, који знатно превазилазе снабдевање» – изјавили су у компанији: «Да би се обезбедила сигурност снабдевања и како би се одржао баланс у мрежи, било је потребно променити правац гасовода и прилагодити га тако да он ради на снабдевању домаћег тржишта». (2)
У Кијеву су то одмах прогласили политички мотивисаним потезом и оптужили су Будимпешту да мађарска страна није навела ни један ваљан разлог за прекид испорука. Ипак, касније су и Андреј Мобољев, шеф компаније «Нафтогаз Украины» и представница Европске комисије Сабина Бергер били принуђени да признају да је смањење испорука стварно изазвано одлуком мађарских власти да повећава резерве гаса. (3)
Међутим, реверс руског гаса у Украјину за ЕУ је оптерећен не само директним губицима гаса. Како је Акександар Новак, руски министар енергетике ових дана истакао у интервјуу за немачки часопис Handelsblatt, споразум који је Русија потписала са земљама ЕУ не предвиђа реекспорт гаса. «Ми не намеравамо да одступамо од речи из уговора, сви обими гаса који су уговором предвиђени, биће обезбеђени. Узгред, садашњи документ не предвиђа реекспорт. Надам се да ће се наше европске колеге са уважавањем односити према раније постигнутим споразумима, само то може бити гаранција непрекидног снабдевања европских потрошача руским гасом» – истакао је министар. (4)
Јасно је да у насталој ситуацији Европљани одустајањем од продубљивања сарадње са Русијом стављају под ризик своју енергетску безбедност, увучени у геополитичке игре и гасне спекулације око Украјине. Једино тако можемо оценити тежњу да се крене у конфликт са кључним испоручиоцем енергената на европском тржишту. Ево неколико чињеница како би рекли «из прве руке», о стварној улози Русије у обезбеђењу енергетске безбедности Европе – из извештаја председника управе ОАО «Газпром» Алексеја Милера:
«Концерн «Газпром» је током 2013. године испоручио у Европу и Турску 162,7 милијарди кубних метара природног гаса. То је рекорд који у читавој историји совјетске и руске индустрије до сада није постигнут.
У односу на прошлу годину ми смо увећали испоруке у Европу за 16,3%. Овај резултат ми смо демонстрирали на фону смањења обима испорука других добављача: Катара – за 20,7%, Нигерије – за 38%, Алжира – за 19%, Велике Британије – за више од 6%, Норвешке – за скоро 5%. Ми смо успели повећати обим извоза без обзира на смањење потрошње гаса у Европи, које је у последње три године просечно износило 1,5% годишње.
На тржиштима је раст бизниса у паду – па је ово резултат на коме би позавиделе многе енергетске компаније из енергетског сектора. Шта је представљало кључ успеха? Одговор је очигледан – то је наша доследност у избору приоритета приликом изградње стратешких инсталација са нашим партнерима и потрошачима. Ми смо успели да искористимо магистрална средства за испоруку гаса и систем трговања на основу дугорочних уговора. Ми смо успели да наше уговоре на време адаптирамо са текућим тржишним условима. Истовремено смо сачували њихове базне принципе, укључујући индексацију нафтних производа.
Наравно, повећање наших испорука гаса у Европу омогућило је такође и смањење сопствене производње природног гаса у европским земљама и повлачење течног природног гаса из европе у Азију. Али ми смо успели да искористимо те околности само због тога што имамо довољно ресурса и транспортну моћ…» (5)
Међутим, у ЕУ натављају са игнорисањем очигледних чињеница и схватања сопствене користи. Не чуди да је одлука владе Мађарске да заустави реверсне испоруке у Украјину заједно са постигнутим споразумом са Русијом, озбиљно забринула Брисел. Хелен Керс, представница Европске комисије је «изразила наду» да ће земље-чланице ЕУ испуњавати одлуке Савета ЕУ и омогућити обезбеђење реверсних испорука гаса у Украјину. (6) Међутим, у насталим условима то је све теже радити.
Уочи нове рунде преговора о гасу између Русије, Украјине и ЕУ, амерички недељник The Newsweek је веома исправно дефинисао «цену питања» за Европљане. Према сведочењу овог издања, становници ЕУ «гледају на своје рачуне за енергију. Они неће толерисати прекид испорука». «Јасно је да политичари морају узети у обзир ову околност» – наводи The Newsweek мишљење високопостављеног западног дипломате који је желео да остане анониман, а који «има информације о унутрашњим дебатама у ЕУ поводом санкција».(7)
А то значи да и друге земље ЕУ попут Мађарске могу да се замисле о ширењу сарадње са Русијом у области енергетике. Уместо да са Москвом говоре језиком санкција или ултиматума – или као у случају са Србијом – језиком политизованих «инспекција» из прошлости.
(1) РИА НОВОСТИ 26/09/14 14:18 26.09.2014 14:19
(2) ИТАР-ТАСС 26.09.2014 12:45
(3) DPA 261106 GMT Sep 14 26.09.2014 15:06
(4) http://www.minenergo.gov.ru/press/fold15/19938.html
(5) http://www.gazprom.ru/press/miller-journal/958680/
(6) ИНТЕРФАКС-УКРАИНА 26.09.2014 15:14
(7)http://www.newsweek.com/2014/09/26/russia-may-get-cold-shoulder-europe-looming-gas-wars-272770.html
