Спекулације о томе да ће руски гасовод променити маршруту немају основа. Градња крака за Турску не значи да се одустаје од цевовода који ће под морем стићи до Бугарске.

Приче о томе како ће после заустављања радова на пројекту „Јужног тока“ у Бугарској тај гасовод променити маршруту и кренути ка Турској, а затим „около наоколо“ под морем до Италије, нема никакве основе. У „Гаспрому“ не намеравају да одустају од договорене маршруте и верују да ће се, кад се политичка ситуација смири и престану политички притисци на Софију, наставити започети радови и пројект ће сигурно бити реализован. У Москви истичу да градња крака за Турску не значи да се одустаје од цевовода који ће под морем стићи једног дана до Бугарске.

ВЕЋ ПОТРОШЕНЕ МИЛИЈАРДЕ

Постоји још један разлог зашто „Гаспром“ неће одустати од „Јужног тока“.
Већ је потрошио много пара.
Само за цевоводе и пумпе до обале Црног мора потрошено је 17 милијарди долара.
Иначе, тај цевовод ће бити напуњен гасом из Јамала.
Укупна цена пројекта од налазишта гаса до крајњег корисника би могао да буде 65 милијарди долара.

Гасни експерти у Москви тврде да западни политичари једног дана, кад тензије спласну, морају да попусте и дозволе градњу „Јужног тока“ јер је то у интересу енергетске безбедности јужне Европе.

Највећу буку око „Јужног тока“ диже Украјина, јер се у блиској будућности њена мрежа цевовода може претворити у железо које изједа корозија. Сада Кијев покушава да у игру увуче велике америчке компаније попут „Шеврона“, да она постане акционар украјинског гасовода. Све би то било у реду кад би Украјина имала своје плаво гориво. Али нико разуман неће да купи гасовод који може једног дана да нема довољно гаса па ће његово одржавање бити прескупо.

О томе каква је судбина украјинског гасовода више ће се знати после 26. августа, када ће се у Минску одржати састанак председника Украјине и Русије Путина и Порошенка, а присуствоваће и европски комесар за енергетику Гинтер Етингер. На претње украјинског премијера Арсенија Јацењука да ће затворити гасовод да би се осветио Русији, одмах је реаговао Брисел и упозорио Кијев да се тиме не игра. Због тога земље јужне Европе, међу којима је и Србија, не треба да страхују да ће идуће зиме имати проблема са плавим горивом.

То што Кијев жели да и даље зарађује велике паре на транзиту руског гаса, не обавезује ни у чему Москву, која има легитимно право да гради нови гасовод да у будућности неко ново руководство опет не би уцењивало „Гаспром“.

Инсистирање Европе да се мора поштовати тзв. Трећи енергетски пакет, по коме власници гаса или нафте не могу да буду и власници транспортног система, дакле цевовода, такође је сувише исполитизовано. Кад је покренута идеја „Јужног тока“, тај документ, који се зове Трећи енергетски пакет, није био усвојен. Зато испада да га према „Гаспрому“ желе искористи ретроактивно.

Русија сигурно неће одустати од градње гасовода чак и ако буде морала да оснује неку нову компанију, независну од „Гаспрома“, која ће се бавити искључиво транзитом јер се на томе такође добро зарађује.

ЗБОГ БУГАРА: План Б за „Јужни ток” заобилази Србију

Према писању руског портала „Взгљад”, гасовод би уместо кроз Бугарску и Србију, могао да иде преко Турске и Грчке, до Италије и Аустрије. – Српски званичници без коментара.

Уколико Бугарска, која је под притиском Европске уније замрзла све послове на градњи „Јужног тока” док пројекат не испуни законске услове Европске комисије, на крају одустане од његове градње, овај гасовод би, према писању руског портала „Взгљад”, могао да иде сасвим другом трасом која би потпуно заобишла Србију.

Руски медиј пише да би тај гасовод могао променити трасу и то тако што би уместо да иде кроз Бугарску, Србију, Мађарску и Словенију, како је првобитно планирано, ишао у Италију и Аустрију, преко Турске и Грчке.
Тиме овај лист хоће да каже да „Гаспром” заправо има „план Б” у случају да Бугарска настави са ометањем изградње гасовода „Јужни ток”.

Русима се Турска тренутно чини као добар партнер јер је новоизабрани турски председник, бивши премијер, Ердоган показао велику несклоност према САД-у, земљи којој се жели осветити јер сматра како га је Обамина администрација неколико пута покушала збацити с власти.

У чланку се Грчка спомиње као земља у којој су друштвени немири тик до избијања, поготово након што су јој европске санкције Русији и руски одговор донеле велике губитке за пољопривреду.

Даље се наводи како руски председник Владимир Путин је већ наговестио други пут за „Јужни ток”, током састанка са лидерима светских медија, 24. маја, након чега је турски енергетски министар Танер Јилдиз рекао да ће Анкара омогућити да „Јужни ток” иде до Турске испод Црног мора, на шта је његов руски колега Александар Новак одговорио да технички таква могућност постоји, али да таквих предлога из „Гаспрома” још није било.

С друге стране руски извори кажу да турски пут није пожељан не само зато што је много дужи, него и због тога што би се тим „планом Б” изгубиле земље преко којих „Јужни ток” треба да прође – Србија и Мађарска, а што је за њих недопустиво.

Бугарски министар привреде и енергетике Васил Штонов наложио је, међутим, пре два дана, поново обуставу свих послова на „Јужном току” док пројекат не испуни законске услове ЕК, објављено је на сајту ресорног министарства. У писму Бугарском енергетском холдингу министар је наложио обуставу расписивања тендера и потписивање уговора за овај гасовод.

Европска комисија је иначе трећег јуна затражила од Бугарске да одложи почетак изградње гасовода „Јужни ток” због кршења прописа ЕУ о енергетском тржишту.

Траса „Јужног тока” кроз Бугарску, коју је претходна влада потписала с руским „Гаспромом”, разлог је за раскол у мањинској коалиционој влади, након што је Софија под притиском ЕУ и САД замрзла тај пројекат.

Европски медији последњих дана преносе критике на рачун владе према којима је вредност пројекта надувана на 3,5 милијарди евра како би се о њега окористили моћни људи блиски прошлој бугарској влади.

Иако јуче нико од наших званичника није хтео јавно да коментарише „план Б” за „Јужни ток”, већина оних који су укључени у цео посао, изненађени су да информацијама да уопште постоји „план Б” у коме нема Србије.

Извор „Политике” близак влади сматра да Бугарска сада има много веће проблеме од бављења „Јужним током”, те да они сигурно неће тако лако одустати од првобитне трасе, јер су они главно чвориште тог руско-европског гасовода.

Исти извор каже да је бугарски министар иностраних послова након разговора са Сергејем Лавровим, руским колегом истакао да очекује да ће ускоро добити дозволу од Европске комисије за изградњу гасовода.

Међународни гасовод „Јужни ток” покренула је руска државна компанија „Гаспром” како би се у испорукама гаса за Европу заобишла Украјина. План је да се руски гас цевима испод Црног мора, а копном преко Бугарске, Србије, Мађарске и Словеније одведе до потрошача у Средњој и Западној Европи.

Било како било, једно је јасно, да ЕУ блокадом „Јужног тока”, наводно због норми трећег енергетског пакета, који забрањује компанијама, које експлоатишу гас, да буду и власници магистралних гасовода, покушава да Украјину одржи као транзитну зону.

Транс-јадрански Гасовод

Ако се у Газпрому одлуче на такав потез план Б својом рутом изгледати ће слично као ТАНАП-ТАП пројекат чијом изградњом би се кроз исте земље требао допремати гас из Азербејџана, а почетак изградње планиран је за 2016 год.

Транс-јадрански Гасовод (Trans Adriatic Pipeline ili TAP) велики је пројекат која има за циљ транспортовати гас из Каспијског мора, тачније из Азербајџана, према Турској, Грчкој и Албанији преко Јадрана до Италије и даље према западној Европи.

(Политика, Адванце, Вечерње новости)

Ознаке: Јужни ток, Бугарска, план Б за Јужни ток, Русија, руска штампа, Србија, ТАП