Мој свет
(Пева Драган Стојнић)

А сад на крају свега,
стојимо ту као странци,
питам се где смо погрешили тако,
остали далеки и хладни.

А било би другчије, веруј,
уз мало среће, добре воље,
за нас, за нашу љубав,
било би боље …

Тих првих дана, још се сећам,
била си лепа у хаљини у белој,
септембар неки, шетња уз реку,
Преверове песме, младост у свету.

Цео свет је био наш,
у срцу само срећа нека,
а тад ни слутили нисмо,
шта нас сутра чека …

Да ли се може почети опет
онаква љубав из почетка,
јел’сада знамо што нисмо знали,
до самог краја, до завршетка,
да тако мало за срећу треба,
још много мање да останеш сам …

Нажалост касно све се схвати,
и грешка онда не исправља лако,
пред тобом стоји, хоћу да кажем,
само све речи, а не знам како.

У души мојој прошле су буре,
и нека туга у њу је ушла,
па зар се ништа учинити не да,
љубави моја …

Да ли се може почети опет
онаква љубав из почетка,
јел’сада знамо што нисмо знали,
до самог краја, до завршетка,
да тако мало за срећу треба,
још много мање да останеш сам …

 

Ознаке: Видео, Драган Стојнић, Мој свет, песма за лаку ноћ, романса, Србија