Прочитај ми чланак
Велики кнез Василије Дмитријевич позвао је мајстора Лазара Српског, који је на његовом дворцу, иза цркве Св. Благовести, на Саборном тргу московског белокаменог Кремља, направио у лето 6912. године, индикта 12, или 1404. после рођења Христа, први механички торањски часовник.
Лазар Хиландарац је први српски часовничар.
О том часовнику у Троицком летопису записано је следеће:
’На всякий же час ударяют молотом в колокол, размеряя и считая часы нощные и дневные; не бо человек ударяше, но человековидно, самозвонно и самодвижно, страннолепно некако сотворено есть человеческой хитростью, преизмечтано и преухищрено’.
НАЈСТАРИЈА ЦИВИЛИЗАЦИЈА И СРПСКИ ЧУДОТВОРЦИ
Божидар Трифунов Митровић, доктор правних наука РасСија (КолоВенија)
У Митровићевој књизи описано је да су уместо савремених (арабских) бројки, коришћена слова старе азбуке: Аз, Вједи, Глагол.. итд..
На броју 6 налазило се слово Ѕјело, фонетски дз.
Некада је кремаљски зид чинио границу Москве. Данас је то језгро престонице. Сат се налазио, према опису, иза Благовештанске цркве.
Србин, Лазар Хиландарац и Црноризац, родом из Призрена, 1404. године је осмислио, израдио и поставио први часовник у Русији на прочељу ступа двора Великог кнеза у Московском Кремљу. Часовник је радио без прекида пуних 217 година. Србин Лазар черњец, како је наведено у документима.
Часовник је по потреби свога времена имао само једну непокретну сказаљку док су се дискови бројчаника са ћирилским бројевима окретали. Први диск показивао је земаљске часове док су остали показивали положаје планета. До тада је будни звонар помно посматрајући сунце и сунчаник означавао ударцем чекића у звоно само дневне часове, и то је могао да чини само када је било сунца. Ноћу би време утоноло у мрак без краја и почетка.
Одједном, доласком Лазара догодило се невиђено чудо. Није се више на ступу појављивао жив човек, већ механизам у облику човека, који је ударцем чекића означавао часове не само дневне већ и ноћне, како је записано. Никоновски летопис и други кратки записи сведоче пак да је Лазарев бројчаник, у исто време био и модел хелиоцентричног система.
Треба узети и обзир да је у Призрену боравио славни полихистор Теодор Метохит који је ту писао и подучавао Евклидове аксиоме, преносећи науку Цариградских универзитета, па је чврста претпоставка да је и сам Лазар био учени полихистор, јер је очигледно носио у себи оно православно, васељенско што је довело до модела хелицентричног система.
Остаје још и питање које израдио часовник на двору деспота Стефана “чија су се звона чула на дан хода?”.
Чудо над чудима
… часовник српског монаха је за време од пре 600 година био право “техничко чудо” – истиче инжењер Стефановић. – Поседовао је тзв. фолиот као осцилатор што је био велики напредак у градњи часовника. На кремаљском часовнику, што и гравира показује, часови су били означени црквенословенским бројкама.
Он је, како то стоји у “Московском водичу” у новом станишту, у Москви, израдио велики механички сат и поставио га на једној од кула Кремља. О томе сведочи и сачувана гравира на којој је непознати аутор приказао српског монаха како великом руском кнезу показује својих руку дело. Часовник Лазара Хиландарца, према литератури коју је ишчитао инжењер Стефановић, откуцавао је време равно 217 година, када је замењен новим, али је он убрзо нестао у великом пожару.
Лазара Хиландарца, као творца великих часовника, помиње и “Даница” из 1998 године. У тексту се наводи како су Турци, улазећи први пут са војском у Скопље, затицали часовнике на високим кулама из, како су говорили, “неверничких времена”.
На жалост, нема ни трага од чувеног Лазаревог сата. У средњовековној Србији су Српски часовници темељно уништени, као и звона, од којих су били ређи, па ни један није сачуван. На жалост, јер је ова српска часовничарска индустрија старија од Швајцарске.
.. може се претпоставити да је сатни механизам београдске Сахат-куле био домаће израде .. Кула је порушена 1521. године током турске опсаде града.. али се на дрворезу Волфганга Реса види палата на северном бедему Горњег града, источно од замка, са сат кулом окренутом га Доњем граду. Може се претпоставити да је сатни механизам домаће израде, а да је кула изграђена по немачким плановима, али не постоје никакви археолошки подаци о њој.
