Мађарска је била међу првим источноевропским земљама које су потписале са ЕЗ Уговор о трговини и сарадњи (1988). Такође, Мађарска преко две деценије има право да користи бриселске фондове. На пример, године 1989. Брисел је донео одлуку о формирању фонда PHARE, који је био намењен Мађарској и Пољској (PHARE је претходница IPA фондова које данас користи Србија).
Мађарска је једна од првих источноевропских земља која (17 година пре Србије) потписује и Споразум о придруживању са ЕЗ, 1991. године (ступа на снагу 1994). Толико жељен у Србији датум за отпочињање преговора о чланству, Будимпешта добија 1997. године, а преговоре почиње 1998. године. Они се завршавају 2002. године (Србија поред великих уступака још увек није добила ни датум за почетак преговора).
Коначно, Мађарска 2003. потписује и Уговор о приступању са Бриселом и 1. маја 2004. године постаје чланица ЕУ.
Дакле, Мађарска је скоро две деценије “испред“ Србије у такозваним европским интеграцијама. Ипак, социјални и економски параметри Мађарске у периоду 1992-2012. јесу углавном, и поред чланства у ЕУ, негативни.
На пример, примењивање економских одредби из Споразума о придруживању од 1994. је довело до огромног пада царинских прихода у Мађарској (слично као и у Србији након 2009. године услед једностране примене Прелазног трговинског споразума). Тачније, Мађарска је годишње губила неколико стотина милиона евра, а затим и милијарди евра, због смањивања и укидања царина, услед примене Споразума о придруживању са ЕЗ .
Следећа табела, која се заснива на подацима из мађарских извора, приказује пад царинских прихода (ако се узме у обзир и обим увоза) у Мађарској након примене Споразума о придруживању са ЕЗ:
Пад царинских прихода у Мађарској у периоду 1994-2003. године услед примене Споразума о придруживању са ЕЗ. [1]
Година |
Пад царинских прихода (милион евра по 2002. год. курсу) |
1995 |
412.3 |
1996 |
760.9 |
1997 |
2090.5 |
1998 |
2835.7 |
1999 |
3404.3 |
2000 |
4084.0 |
2001 |
4675.0 |
2002 |
5190.3 |
2003 |
5614.9 |
Укупно |
29067.9 |
Из претходне табеле јасно произилази да је мађарски буџет између 1995. и 2003. године због пада царинских прихода изгубио скоро невероватних 29 милијарди евра прихода.
Смањење прихода буџета због укидања царина је неминовно довело и до пораста буџетског дефицита . Следећа табела то показује.
Раст буџетског дефицита Мађарске у америчким доларима након потписивања Споразума о придруживању и приступања ЕУ у периоду 1992-2012.[2]
Година |
У милијардама долара |
1992. |
0,9 |
2012. |
3,5 |
Такође, укидање царине због примене Споразума о придруживању је довело и до раста спољнотрговинског дефицита у Мађарској.
Раст спољнотрговинског дефицита Мађарске у америчким доларима након потписивања Споразума о придруживању и приступања ЕУ у периоду 1992-2012.
Година |
У милијардама долара |
1992. |
1,5 |
2012. |
4 |
Да би анулирали огромне буџетске, спољнотрговинске и пословне губитке настале услед примене Споразума о придруживању са ЕЗ, мађарска влада и приватни сектор су били принуђени да се задужују у иностранству.
Тачније, од 1994. до 2005. спољни дуг Мађарске је порастао за скоро 50 милијарди долара. Године 1994. спољни дуг је износио 27 милијарди долара, а после уласка у ЕУ, дуг је 2005. године достигао неколико пута већу суму од око 76 милијарди долара. Наредна табела то показује.
Раст спољног дуга Мађарске у милијардама долара након потписивања Споразума о стабилизацији и приступања ЕУ у периоду 1992-2005.
Година |
У милијардама долара |
1992 |
22 |
2005. |
76 |
Спољни дуг Мађарске је наставио да расте и након ступања ове земље у ЕУ. Тачније, 31. децембра 2006. године је износио 82 милијарде долара. Шест година касније (у децембру 2012) спољни дуг Мађарске достигао је 170 милијарди долара.
Раст спољног дуга Мађарске у милијардама долара након уласка у ЕУ у периоду 2006-2012.
Година |
У милијардама долара |
2006 |
82 |
2012. |
170 |
Придруживање ЕУ је донело и пораст незапослености у Мађарској. У периоду од 2005. године до 2012. године она је порасла са 5,9 % на 11,2% .
Раст стопе незапослености у Мађарској након ступања у ЕУ
Година |
У процентима |
2005. |
5,9 |
2012. |
11,2 |
Интересантно, незапосленост у Мађарској је расла иако се смањивао број становника. Следећа табела показује пад броја становника Мађарске у периоду након потписивања Споразума о придруживању са ЕЗ и уласка Мађарске у ту наднационалну организацију.
Пад броја становника Мађарске у периоду након потписивања Споразума о придруживању и приступања ЕУ.[2]
Година |
У милионима |
1993. |
10,3 |
2012. |
9,9 |
Коначно, раст спољног дуга (и буџетског и спољнотрговинског дефицита) као и пораст стопе незапослености, довели су до значајног пораста нивоа сиромаштва у Мађарској. Или, подаци из наредне табеле несумњиво и јасно, показују да је у Мађарској било мање сиромашних грађана пре ступања ове државе у ЕУ.
Раст сиромаштва/популације испод границе сиромаштва у Мађарској у периоду од 1993-2010.
Година |
У процентима |
1993. |
8,6 |
2010. |
13,9 |
Такође, ни мађарска пољопривреда није напредовала након уласка у ЕУ. Напротив, квоте и услови из Брисела су уназадили некад напредну извозну грану ове равничарске земље, са дугом пољопривредном традицијом (још из времена Аустроугарске). Новим чланицама из источне Европе и Мађарској је 30. децембра 2002. године у Копенхагену забрањено да у периоду од најмање 10 година имају више од 25% субвенција у односу на субвенције које ЕУ даје старим чланицама. Такође, због квота које је наметнуо Брисел у приступним преговорима , након уласка у ЕУ смањена је и обрадива површина у Мађарској .
Тачније, наредна табела и подаци, које су обрадили мађарски експерти, показује квоте на које је Мађарска морала да пристане пре учлањивања у ЕУ (или на колико обрадивог пољопривредног земљишта Мађарска има права за гајење биљака и држање стоке и живине)[3]
Пољопривредна површина |
Мађарске могућности |
Мађарски захтеви |
квота |
Постигнут проценат од захтева |
Базна пољопривредна површина (ха) |
4.500.000 |
3.653.353 |
3.487.792 |
77.5 |
Регионални принос (т/ха) |
|
5.04 |
4.73 |
93.8 |
Традиционална дурум пшеница (х) |
|
15.000 |
2.500 |
16.7 |
Нетрадиционална дурум пшеница (ха) |
|
50.000 |
4.305 |
8.6 |
Пиринач (ха) |
|
18.000 |
3.222 |
17.9 |
Сушена храна за стоку (т) |
|
200.000 |
49.593 |
24.8 |
Шећер А (т) |
|
400.000 |
400. 454 |
100.1 |
Шећер Б (т) |
|
80.000 |
1.230 |
1.5 |
Изоглукоза А (т) |
|
130.000 |
127.627 |
98.2 |
Изоглукоза Б (т) |
|
10.000 |
10.000 |
100.0 |
Кудеља (т) |
|
3.108 |
2.061 |
66.3 |
Лан (т) |
|
1.461 |
––– |
0.0 |
Парадајз (т) |
|
321.442 |
130.790 |
40.7 |
Бресква (т) |
|
1.000 |
1.616 |
161.6 |
Крушка (т) |
|
1.000 |
1.031 |
103.1 |
Дуван (т) |
|
15.000 |
12.355 |
82.4 |
Млеко произведено (т) |
|
2.600.000 |
1.782.650 |
68.6 |
Продато млеко (т) |
|
200.000 |
164. 630 |
82.3 |
Говедина допунска потпора (Еуро) |
|
12.000.000 |
2.936.076 |
24.5 |
Премија клања (Животиња) |
|
480.000 |
235.998 |
49.1 |
Месна говедина премија (Животиња) |
|
245.000 |
94.620 |
38.6 |
Крава |
|
300.000 |
117.000 |
39.0 |
Овца |
|
1.500.000 |
1.146.000 |
73.9 |
Коза |
|
50.000 |
У квоти овце |
|
Дакле, горња табела јасно показује шта значи додељена квота Мађарској од стране ЕУ у пракси. Ако је пре уласка у ЕУ 100 пољопривредника гајило традиционалну дурум пшеницу, после уласка у ЕУ само 16,7% може да се нада да ће добити потпору за ту врсту производње. Такође, наведениподаци приказују и да се обрадива земља у Мађарској смањила са 4. 500. 000 хектара на 3. 487. 792 хектара.Или , Мађарској је за 22,5% (1. 012. 208 хектара) умањена површина пољопривредног земљишта за гајење биљака од када је чланица ЕУ. Такав катастрофалан резултат је постигнут мешавином квота и одређивањем субвенција од стране Брисела.
Претходном треба додати и да су пољопривредну производњу у Мађарској ометали бесмислени стандарди (или административне нецаринске баријере) наметнути од стране Брисела. У том контексту, мађарски премијер Виктор Орбан је огорчено изјавио у јулу 2012. године да Бриселу важније “како треба да изгледа кокошињац“ док стотине хиљада људи остаје без посла.[4]
Коначно, и средства (из толико медијски глорификованог) програма PHARE која је требало да помогну привреди Мађарске и других источноевропских земаља су углавном одлазила страним фирмама које су радиле на територији Мађарске. Али, и за школовање “проевропских кадрова“, наводи експерт за ЕУ, аустријски професор Хофбауер.[5]
И данас Брисел често Мађарској “замрзава“ или обуставља обећану финансијску помоћ из фондова (или је условљава политичким уступцима). На пример, у марту 2012. године ЕУ је укратила Мађарској 495 милиона евра обећаних средстава. Наводно због буџетског дефицита. Ипак, такву меру Брисел није никада применио према некој старој чланици ЕУ, иако и те државе имају велики буџетски дефицит (на пример Шпанија).
У том контексту, премијер Мађарске Орбан је огорчено изјавио да ЕУ “флертује са идејом наметања политичких услова“ и поручио је на митингу у марту 2012. да: “Као европска нација тражимо једанак третман. Нећемо бити другоразредни европски грађани. Наш праведни захтев је да за нас важе исти стандарди, као и за друге чланице ЕУ… Мађарска није ничија колонија“.[6]
Када се претходни подаци имају у виду, онда није изненађење огорчење не само премијера, већ и великог броја обичних грађана. Или, тврдња једног учесника демонстрација против ЕУ, одржаних у Будимпешти 2012, Атиле Ђалога (24). Он је изјавио за стране медије: “Од када смо ушли у ЕУ, нисмо имали никаве користи од тога“.[7]
______________________________________________________
[1] Ласло Заграби: Везе Мађарске и Европске Уније према садашњој вредности, приказане у бројкама, 2003. – приредио и превео Роналд Мајлат
[3] Извор: Према „Agrárágazat, Mezőgazdasági havilap, 2003. јануар–фебруар, Золтан Сомогyи заменик главног директора одељења ФВМ, на основу Копенхагенског уговора– Табелу превео и приредио : Роналд Мајлат
[4] Сајт РТС 28. 7. 2012
[5] Хофебауер Х.“Проширење ЕУ на исток“, Филип Вишњић, Београд, 2004.
[6] Сајт “Новости“16.март 2012.
[7] Сајт 24 сата, 14. јануар 2012.
(Фото: Вујаклија)