Прочитај ми чланак
У Институту ”Торлак”, после А(Х3) и типа Б, изолован и пандемијски сој вируса инфлуенце који је имао велику смртност. Оболело 9 пацијената и 4 здравствена радника КБЦ Звездара, не очекује се масовност.
Имунитет се развија за две до три недеље, што значи да за вакцину није касно, с обзиром на то да се код нас од грипа највише оболева у фебруару и почетком марта.
Свињски грип се вратио!
Вирус А(Х1), који је пре три сезоне изазвао пандемију, изолован је у вирусолошкој лабораторији Института ”Торлак” у узорцима два пацијента лечена на Одељењу пулмологије у Клиничко-болничком центру Звездара. До сада је оболело девет пацијената који су били на болничком лечењу и четири здравствена радника КБЦ Звездара. Епидемиолози, ипак, тврде да вирус сада нема исту снагу као када се појавио у циркулацији и не верују да би могао да изазове масовније оболевање.
– Вирус који је изазвао пандемију 2009/2010. године сада има све карактеристике обичног сезонског грипа – каже професор др Бранислав Тиодоровић, епидемиолог. – То није више онакав вирус о коме се говорило када се појавио. Он није више смртоносан, последице и терапија су уобичајене као и код сезонског грипа.
У Србији су сада, званично, у циркулацији три вируса грипа – пандемијски А(Х1), А(Х3) и вирус типа Б, али епидемије нема.
– Вакцина против грипа за ову сезону штити од сва три вируса која су досад код нас изолована – каже за ”Новости” др Јелена Обреновић, шеф Одељења за превенцију и контролу заразних болести Института за јавно здравље Србије ”Др Милан Јовановић Батут”. – Епидемија у КБЦ Звездара је локализована и нема потенцијал за даље ширење.
Према подацима Института ”Др Милан Јовановић Батут” од почетка године је регистровано око 40.000 пацијената са обољењима сличним грипу. То је за 10.000 мање него у истом периоду лане.
Епидемилози процењују да је бар трећина популације имуна на вирус свињског грипа: 149.938 становника је својевремено примило противпандемијску вакцину, још око 400.000 је 2010. и 2011. године заштићено сезонским вакцинама које су садржале и противпандемијски сој, а остали су се ”прекалили” у контакту са вирусом.
– Чињеница је да се вирус сваке сезоне мења и добија друге карактеристике, али код А(Х1) досад нису уочене веће промене због којих би могао да изазове масовно обољењање – каже др Обреновић.
– Крај распуста, и завршетак празника, међутим, погодују ширењу грипа, јер смо више у затвореном простору. А, колико ће људи оболети, зависи од колективног имунитета.
Вакцинација и у овом тренутку може да помогне. Имунитет се развија за две до три недеље, што значи да за вакцину није касно, с обзиром на то да се код нас од грипа највише оболева у фебруару и почетком марта.
У Европи су у циркулацији исти вируси као и код нас, активност вируса је ниска са изузетком једино Велике Британије где је грип последњих дана ухватио ”залет”. На америчком континенту, међутим, вирус грипа показује ”зубе”. У држави Њујорк, проглашено је ванредно стање, јер је грип ”оборио” 20.000 људи.
(Новости)
