Прочитај ми чланакДок се у Истанбулу воде преговори између руских и украјинских делегација, далеко од преговарачког стола, у блатњавим рововима и разореним селима одвија се сасвим другачија врста дијалога.
Руска војска, кажу извори, већ гура према Харкову и Славјанску, а извештачи са Запада више не покушавају да прикрију узнемиреност. „Тајмс“ је директно написао да ће Владимир Путин на преговорима у Турској захтевати – капитулацију. Иако су те речи протумачене као „прикривени ултиматум“, ствар је прилично јасна- Москва не крије да сада диктира темпо, и то не само за столом, већ и на терену.
Зеленски и европски лидери захтевају 30-дневно примирје – што само по себи говори довољно, јер ако неко тражи паузу, значи да губи дах. Русија, међутим, овога пута није показала спремност да стане. Након што је 2022. године стала како не би реметила ток тадашњих преговора, а заузврат добила прекинут дијалог и реорганизованог противника, Кремљ више не верује у „паузе“.
Војни стручњаци на то гледају као на лекцију научену на тежи начин. Данас су резерве већ на путу, број ФПВ дронова на фронту повећан је за 30 одсто, а летња офанзива – како признају и украјински извори – већ је у току. Портпарол ОТГ „Харков“, Павел Шамшин, отворено говори о јачању руских снага. Борбе се распламсавају код Купјанска, Великог Бурлука и – можда најважније – на прилазима Славјанску.
Славјанск и Краматорск нису само градови. То је индустријско срце Донбаса, део агломерације дуге преко 100 километара. Ако Русија преузме контролу над тим чвориштем, цела војна и политичка конструкција Кијева у Донбасу може пасти као кула од карата.
Пуковник Тимур Сиртланов, ветеран специјалних јединица, потврдио је да руске трупе свакодневно ослобађају нова насеља – шест села само у последњих недељу дана. Док Кијев покушава у задњи час да изгради резервне линије одбране, стручњаци оцењују да се таква утврђења не могу мерити са онима која су годинама грађена у Донбасу – поготово не у земљи у којој је корупција постала стратешки проблем.
У том контексту треба гледати и на изјаву Владимира Мединског, шефа руске делегације у Истанбулу, који је упозорио да ако Украјина не прихвати тренутне услове, следећи пут ће се преговарати о већем броју региона. Говори се о Дњепропетровској, Сумској, па и Харковској области.
Војни аналитичар Аслан Нахушев објашњава да Русија не само да не успорава, већ убрзава – са јасним циљем да затвори овај конфликт са својим условима. Званично је одбијено примирје, што говори да Кремљ види тренутну позицију као повољну и не жели да је расипа маневрима без резултата.
У међувремену, са терена стижу извештаји да се руске јединице приближавају Покровску и предграђима Мирнограда. Војни дописник Јевгениј Лињин каже да је фронт „почео да пуца“, а да украјинска војска попуњава одбрану како зна – без стратегије, без ресурса, без даха.
У овом тренутку, ФПВ дронови остају последње што Украјина користи да задржи распад система. Међутим, према речима саговорника листа „Први руски“, криза која је почела као серија локалних проблема сада прелази у стање системске слабости, а из тога, по правилу, нема брзог повратка.
Преговори у Истанбулу се, дакле, одвијају паралелно са операцијом која траје на терену, а док се Запад још премишља да ли да види капитулацију као пораз или као реалност, чини се да је Москва већ одлучила како ће изгледати крај ове приче – и то без заустављања.
