Годину дана касније иста особа стиже у званичну посету Београду. Александар Вучић је дочекује, а режимски медији сада величају долазак украјинског председника као важан дипломатски догађај. Упоредо са посетом појављују се и најаве да би Србија могла да производи дронове за украјинску војску – оружје које би се користило против руских војника и цивила.

Овај обрт открива дубину политичког лицемерја. Док Вучић месецима оптужује студенте да спроводе „обојену револуцију“ и назива их усташама, сам дочекује симбол Мајдана – човека који је јавно честитао операцију у којој је стотине хиљада Срба протерано са својих огњишта.

Критичари указују на то да Вучић, чије породично порекло из Чипуљића и само носи терет контроверзне прошлости са бројним примерима из фамилије који су били припадници усташког покрета или су се као војници Аустроугарске борили против Срба, сада без проблема сарађује са лидером који је за режим пре само годину дана био „нациста“. Истовремено, исти режим наставља да студенте који траже одговорност и правду проглашава екстремистима и страним агентима.

Посета Зеленског и најаве војне сарадње додатно компликују и односе са Русијом. Док се званично говори о војној неутралности, све чешћи прозападни потези – од удварања Вашингтону до дочека украјинског председника – показују да је реч о политици која се мења према тренутним интересима власти, а не према принципима.

Грађани Србије поново сведоче истом обрасцу: јуче је неко био непријатељ и нациста, данас је стратешки партнер. Једино што остаје непромењено јесте спремност власти да студенте и део јавности проглашава усташама, док сама успоставља савезе са онима које је до јуче оптуживала за најтеже злочине против српског народа.

(Србин инфо)