Pročitaj mi članak

ZARATILI RUKOVODSTVO I NAUČNICI „VINČE”: Nekima 270000, a drugima ni 50000 din?

0

Dok naučnici iz Laboratorije za atomsku fiziku pri institutu „Vinča” tvrde da je njihov rad ugrožen zbog „bahatog rukovodstva”, direktorka Instituta smatra da je žrtva nepopularnih mera koje je sprovela

Након захтева руководства Лабораторије за атомску физику (ЛАФ) да се одвоје од Института за нуклеарне науке „Винча” једна од главних тема међу тамошњим научницима је да ли ће се то и десити.

Н1 -Илустрација

Идеју о осамостаљивању прво су упутили ресорном министарству, које се изјаснило као ненадлежно и лоптицу пребацило на управни одбор института. Таква је процедура, па ће се о њиховом захтеву изјаснити на следећој седници. За то време траје баражна ватра између руководства Института и „лафоваца”, у којој обе стране као оружје користе извештај Државне ревизорске институције, тумачећи га свака на свој начин.

Како се „Винча” нашла пред фисијом? Побуњени научници из лабораторије кажу да је њихов рад угрожен због „бахатог руководства” које, тврде, послује на принципима непотизма и намештених тендера.

Директорка Милица Марчета Канински ове тврдње негира и каже да су оне резултат непопуларних мера са којима је отпочела мандат – нема више ненаменског трошења новца, уместо шест и по сати ради се осам, а рад од куће се такође мора пријавити.

Истраживачи из такозване лабораторије 040, међутим, тврде да раде у атмосфери страха, сталног мобинга и да је научноистраживачки рад угрожен због „маније куповања” директорке Института.

– Купују се аутомобили, намештај, сређује управна зграда, расте администрација, а наука је у другом плану. Млади научници који дођу код нас да раде имају плату око 50.000 динара, док научни саветници примају 110.000 динара. Да бисте достигли ту плату потребно је бар 20 година успешне научне каријере. Како ћемо ми да задржимо младе људе ако не можемо да им понудимо већа примања, а они истовремено из медија читају да емотивни партнер наше директорке Славко Карић, који је завршио Факултет за безбедност с просеком нижим од осам, добија повећање у време њеног мандата и прима 270.000 динара – истиче директор ЛАФ-а Златко Ракочевић.

Његови сарадници инсистирали су да за „Политику” причају анонимно, плашећи се реваншизма директорке. Идеју о већем тржишном пословању, које је такође једна од ствари на којима директорка инсистира, научници виде као онемогућавање бављења науком. Сумњају у директоркин податак да је 60 одсто буџета института зарађено на тржишту.

– Мислимо да је овде реч о замени теза, односно да приход проглашава профитом. Само један део, тачније Центар за спољнотрговински промет, доста зарађује, јер има монопол на радиоактивни материјал. Треба имати на уму да „Винча” добија око 15 одсто укупног буџета који је намењен за науку и то је огроман новац с којим можемо да радимо без проблема. Прича о изласку на тржиште нас погађа јер ми бивамо представљени као лењивци који не желе да раде, а научни рад се деградира – тврде наши саговорници.

Међутим, директорка Марчета Канински за „Политику” каже да „Винча” није буџетски корисник, па је инсистирала на дефиницији „корисник јавних средстава”.

– Већи део, 60 одсто су директни приходи из сарадње са трећим лицима, попут ЕПС-а, Топлане, док су остатак, 40 процената, уговори са ресорним и другим министарствима – наводи директорка. Уз нашу опаску да је ипак реч о пословању са јавним предузећима, додаје да има и „многих приватних предузећа чијих имена тренутно не може да се сети и да није сигурна да и ако би их рекла не би прекршила пословну тајну”.

Она је чврста у намери да „Винча” сарађује са привредом и управо у томе види начин да скоро свака лабораторија у Институту себи заради новац од којег би научници повећали плате. И то је, истиче, могуће иако привреда није на нивоу као у време велике Југославије, које овај институт памти као златно.

– Успели смо, рецимо, да у сарадњи са Министарством одбране предложимо 40 пројеката Групацији одбрана индустрије Србије и неки су нам већ одобрени – додаје Марчета Канински.

Низ пројеката о којима је причала ипак падају у други план пред чињеницом да су примања њеног невенчаног супруга повећана управо у време њеног мандата. Медији су писали и о повећању прихода рођацима директоркиног партнера.

Иако пре само месец дана за „Пиштаљку” није негирала те податке, сада у разговору за „Политику” тврди другачије – да је брату њеног партнера плата смањена, а сестри непромењена.

– Славко Карић, са којим сам се у октобру прошле године венчала само у цркви, има уговорену зараду која је у односу на претходну годину повећана због обима, сложености и одговорности посла. Тако је учињено и са низом других сарадника. Имали смо 90 дана да исправимо 90 неправилности које нам је препоручио ДРИ и радило се и дан и ноћ. И опет бих исто учинила да знам да ћу пролазити кроз сав медијски линч, јер је урађен огроман посао. Они који сматрају да не радим по закону могу да ме туже суду, а не да по медијима износимо прљав веш. Ово је ипак озбиљна институција и наносимо јој огромну штету– каже директорка.

Питали смо је и о спорним тендерима за набавку аутомобила, написаним толико детаљно да елиминишу велики број учесника, о набавци намештаја од говеђе коже и о столу у боји птичјег јавора, који су такође подигли прашину у јавности.

Док тврди да она није писала позив за тендер за куповину аутомобила, открива да је сто боје птичијег јавора од медијапана, наручен да би се заменио претходни, већ дотрајао.

– Те ствари које су купљене нећу понети са собом, то остаје Институту. Прошле године смо обележили 70 година постојања, имали смо много гостију, међу којима су били и амбасадори, да ли је требало да управна зграда подсећа на место на које је Тито заборавио? – пита директорка.

ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!