Прочитај ми чланакИако је министар Мали тврдио да су лане набављени нови авиони, из званичних докумената се види да су у питању половни, које је и пре тога компанија користила. На страну што су сви под залогом и што је српски авио-превозник за ту куповину морао да се задужи код Ерсте банке.
Током прошлогодишње посете француског председника Емануела Макрона Београду, његов српски колега Александар Вучић обелоданио је да Србија набавља 12 нових борбених авиона рафала за 2,7 милијарди евра, чиме ће постати и прва европска држава ван НАТО савеза и девета у свету која ће имати те моћне летелице.
И док ћемо на рафале, ипак, чекати и то најмање још три године, а из државне касе су већ исплаћене прве две рате од по 49 милијарди динара или око 417 милиона евра, прва у октобру прошле и друга у априлу ове године, у Београд је пре месец дана слетео нови авион Владе Србије, фалкон 6X. Њега је већ испробао председник Вучић. У јавности се спекулисало да је грађане коштао 53 милиона евра, а Радар сазнаје да је из буџета у априлу за његову набавку исплаћено 49 милијарди динара или око 42 милиона евра.
Испоставиће се да су најмање плаћене три Ербасове путничке летелице које је током 2024. купила Ер Србија. Иако је баш прошле године формално „потукла“ сопствене рекорде у висини прихода и профита, национална авио-компанија набавила је половне авионе на кредит и платила их 36 милиона америчких долара.
Хвале се профитом, а истовремено се задужују и повећавају укупне обавезе
За министра финансија Синишу Малог прошла 2024. била је рекордна година. Он се већ у јануару похвалио да су авиони Ер Србије превезли око 4,4 милиона путника, више него икад пре, и реализовали више од 47.000 летова, али и да је профит био већи од 50 милиона евра, што је, како је истакао, и најбољи финансијски резултат националне авио-компаније у њеној историји. Мали је тада открио и да је њена флота појачана са „три нова авиона“.
И на папиру све тако и пише и изгледа. Скоро све. Током прошле 2024. године, према званичној документацији, Ер Србија је заиста купила три Ербасова путничка авиона. Како пише у напоменама уз финансијски извештај, прошле године забележено је „повећање на путничким авионима“ у износу од 4,4 милијарде динара или око 37,7 милиона евра, а то се највећим делом односи управо на куповину поменутих авиона.
Но, док је министар Мали тврдио да су у питању нове летелице, у званичним документима пише да је реч о „реструктуирању дугорочног закупа“ за три авиона и то тако што су исти купљени на кредит. За ту намену компанија је од Ерсте групе из Беча позајмила 36 милиона долара, а сва три авиона која су сада у власништву српске авио-компаније налазе се под залогом.
У октобру прошле године, Синиша Мали је, ипак, на Аеродрому „Никола Тесла“ представио авион који носи боје и ознаке специјализоване изложбе Експо 2027. Он је тада рекао да је реч о летелици која ће се користити за летове до Кине и на Запад и истакао да ће до краја 2024. Ер Србија имати укупно четири нова авиона, што се, бар према подацима из званичних докумената објављених на сајту Агенције за привредне регистре, није десило.
„Овај авион ће носити поруку – дођите у Београд, дођите да будемо сви заједно у центру света. То је нови, широкотрупни авион А330, који има 262 седишта и који ће нам користити за летове до Њујорка, Чикага, али и до Тиџуана и Гуангџоуа у Кини“, истакао је Мали на представљању „новог“ Ербасовог авиона.
Осим куповине три летелице, Ер Србија је повећала и број авиона који су под закупом. Тако је уговорено изнајмљивање једног Ербасовог авиона, три АТР-а, једног Ембраер авиона, а продужен је и закуп још две, такође Ербасове летелице. И све то ће националну авио-компанију коштати још око 5,4 милијарде динара или око 46,2 милиона евра.
У званичним документима пише да су укупни трошкови закупа авиона током прошле године износили 8,3 милијарде динара или око 71,4 милиона евра, а према писању медија током 2024. Ер Србија је располагала са укупно 25 закупљених летелица.
Када је реч о флоти Ер Србије, то је заправо и први званични пресек стања након што је из власништва те авио-компаније изашао Етихад ервејс и држава Србија постала њен једини, стопостотни власник. Нови финансијски извештаји показују да је, бар на први поглед, Ер Србија после „развода“ са том арапском компанијом сасвим солидно стала на ноге, иако је ситуација поново далеко од савршене.
Српска авио-компанија 2024. годину завршила је са укупним приходом од 701,2 милиона евра, што је за 12 одсто више него годину дана раније. С друге стране, нето добит јесте била за два одсто већа него 2023. и износила је 41,4 милиона евра, али није била већа од 50 милиона евра, како је рекао Синиша Мали. А да није све како на први поглед изгледа, показује и то што су поново повећане укупне обавезе компаније, па су на крају прошле године нарасле на 185,8 милиона евра.И из године у годину су све веће, јер су 2021. биле 108 милиона, а 2023. око 146 милиона евра.
А од државе – субвенције од 225 милиона евра
Уз све то није познато да ли је Ер Србија и овакав резултат остварила самостално или је добијала бар индиректну помоћ из државног буџета. Података о томе нема у финансијском извештају за прошлу годину. До 2020, у сваком билансу успеха постојала је посебна ставка „приходи од премија, субвенција, дотација и донација“ и по том основу држава је Ер Србији у првих шест година, од почетка 2014. до краја 2019. уплатила више од 225 милиона евра.
Како је Радар раније писао, седам од 10 година пословања и то у стратешком партнерству са Етихадом, Ер Србија је практично завршавала у минусу. Међутим, званично је, као и већина других авио-компанија, због летова забрањених у време пандемије, нето губитак исказала само 2020. и 2021, и то у износу од 77,7 и 16,6 милиона евра. Поента је, међутим, у томе да су све до 2020. субвенције, дотације и донације државе биле веће од исказане нето добити Ер Србије.
На то је својевремено указао и бивши председник Фискалног савета, академик Павле Петровић. Он је израчунао да би, без државних дотација за отплату старог дуга Јат ервејза, Ер Србија од 2015. до 2019, сваке године уместо исказаног добитка имала у просеку губитак већи од 20 милиона евра.
И рачуница Радара показала је да би без издашне помоћи државе, Ер Србија од оснивања до краја 2023. направила минус од око 210 милиона евра. Тако би, да није новца од државе, 2014. уместо нето добити од 3,5 милиона имала губитак од 69,7 милиона евра, 2015. би се плус од 4,1 милион претворио у минус од 45,4 милиона евра, а наредне три године редом би минус био 38,3 милиона, 4,3 милиона и 9,7 милиона. Коначно, без инфузије из буџета, та компанија би 2019. уместо профита од 10,2 милиона исказала губитак од 10,7 милиона евра.
Министарство финансија и Влада Србије, у складу са већ познатом праксом, грађане који су сада једини власници националне авио-компаније до данас нису званично обавестили колико је држава платила Етихаду за преузимање удела те компаније од 16,4 одсто. Извештај Државне ревизорске институције је, међутим, открио да је државу излазак арапске компаније из власничке структуре националног авио-превозника коштао нешто више од две милијарде динара или 17,4 милиона евра.
„Исплата средстава у износу од 2.038.956.000 динара је извршена на рачун Централног регистра, депоа и клиринга хартија од вредности на основу Уговора о преносу акција Ер Србије и Закључка Владе којим је Влада дала сагласност за куповину 3.354.050 обичних акција Ер Србије а. д“, констатовала је Државна ревизорска институција контролишући завршне рачуне Министарства финансија за 2023.
У напоменама уз финансијски извештај за 2024. пише и да је на основу поравнања са Етихадом, које је реализовано у октобру 2023, Ер Србија смањила обавезе за 575,4 милиона динара или око 4,9 милиона евра и престала да урачунава трошкове за враћање авиона у првобитно стање у износу од 3,7 милијарди динара или око 32 милиона евра. Наводи се и да су идентификовани остали расходи у износу од око 586 милиона динара или око пет милиона евра, који се односе на потенцијалне обавезе према Етихаду. Шта конкретно све ово значи, није прецизирано.
По неким незваничним проценама, држава је од децембра 2020. до новембра 2023. свој удео у Ер Србији повећала са 51 на 100 одсто и за то платила скоро 150 милиона евра. Првих 100 милиона евра држава је у заједничку компанију са Етихадом уложила у време пандемије, крајем 2020, кроз докапитализацију, у којој мањински партнер из УАЕ није желео да учествује, а заузврат је удео Србије повећан са 51 на 81,97 одсто.
У одлуци, коју је потписао тадашњи директор Ер Србије Данкан Нејсмит, писало је да ће се том докапитализацијом капитал компаније повећати на 158,2 милиона евра, што значи да је пре тога био само 58,2 милиона евра. Лако је, дакле, израчунати да је тих додатних 31 одсто удела у Ер Србији државу коштало 100 милиона евра. Другом докапитализацијом, у септембру 2022, држава је свој удео повећала на 83,53 одсто и за то платила 15,5 милиона евра.
Коначно, средином новембра 2023. држава је поново постала једини власник националне авио-компаније, као што је то била и 2013, пре него што је склопљено стратешко партнерство са Етихадом, којем је преосталих 16,4 одсто платила 17,4 милиона евра. Тако је арапски удео од 49 одсто држава, бар према јавно доступним подацима, укупно платила 132,2 милиона евра, што би било сасвим у реду да та компанија сада вреди дупло више или око 265 милиона евра.
За закуп авиона од Етихада 1,3 милиона евра месечно
Јасно је да је Етихад од партнерства са државом Србијом константно извлачио корист. И не само што су из буџета сипане десетине милиона евра у виду донација и субвенција у заједничку авио-компанију, него је арапски партнер 49 одсто удела у њој стекао само на основу кредита који је одобрио Ер Србији. Крајње поједностављено, као један од сувласника Етихад је сам себи одобрио позајмицу, а заузврат је на поклон добио скоро половину удела у заједничкој компанији.
Како се Етихад односио према заједничкој компанији, а држава то толерисала, показује и то што јој је по папреној цени изнајмљивао авионе. Један авион са посадом плаћан је чак 1,3 милиона евра месечно, својевремено је објавио Инсајдер. Етихад је инсистирао да се по сваку цену узму Ербасове летелице, иако пре тога бивши Јат ервејз није имао чак ни пилоте који су били обучени и спремни да управљају тим типом авиона.
Због тога је и склопљен уговор о изнајмљивању авиона са посадом, што је по правилу вишеструко скупље од дугорочног изнајмљивања авиона без посаде. Колико је то било штетно по заједничку компанију показује и то што је Етихад изнајмио авион Ер Србији по фиксној цени од 3.137 долара по сату летења, при чему је уговорено да се за авион плати 415 сати летења сваког месеца, без обзира на то да ли он лети мање или не. И тако се дошло до цифре од 1,3 милиона евра месечно.
И ово мало кога може да изненади у Србији, јер се од доласка СНС-а на власт држава издашно поставља према страним партнерима. И није у питању само уговор са Етихадом. Тако је једној компанији продала земљиште по цени од 4.700 евра по хектару, а касније је то исто земљиште од ње откупљивала за пола милиона евра. Београду на води поклонила је више од 300 хектара најатрактивнијих парцела у главном граду, а потом је обећала зету Доналда Трампа комплекс Генералштаба и то у виду „бесплатног закупа“.
Вучић је званичницима Катара предложио да Катар ервејз размотри могућност да постане нови стратешки партнер Ер Србије. Одговора још нема, а већина се нада да га неће ни бити. Јер, ко зна шта би био спреман да им понуди заузврат. И колико би то коштало пореске обвезнике
Председник Александар Вучић пре две године, у марту 2023, приликом званичне посете Дохи, првог човека Катара замолио је да разговара са менаџментом Катар ервејза и да јави да ли постоји интерес да та компанија постане нови стратешки партнер Ер Србије. Одговор још нисмо чули, а већина се нада да га неће ни бити. Јер, ко зна шта би био спреман да им понуди заузврат. И колико би то коштало пореске обвезнике.
