Pročitaj mi članakU Registar političkih stranaka Srbije upisana je još jedna partija ruske nacionalne manjine, deseta po redu. Reč je o Srpsko - Ruskom frontu, a kao zakonski zastupnik se vodi Dobrosav Marić, čovek koji je do marta ove godine bio predsednik Izvršnog odbora Srpske narodne partije ministra Nenada Popovića. Inače, višegodišnji direktor filijale Nacionalne službe za zapošljavanje u Beogradu, a donedavno i član Nadzornog odbora “Tačke ključanja”, firme koju je Vlada Srbije osnovala sa Rusima i u kojoj naša država ima 80 odsto učešća.
Од како је Српска напредна странка дошла на власт основано је осам од укупно 10 странака које наводно заступају интересе руске националне мањине, а да у већини случајева никаквих додирних тачака са Русима немају. Сам помен руске странке, у делу српске јавности зато изазива подозрење, јер се у немалом броју случајева показало да су сателити власти, који чак могу бити и тас који одлучује победника на изборима. Такав је случај био прошле године у Нишу, али о томе нешто касније.
Нова странка Српско – Руски фронт основана је 3. априла ове године у Београду, на адреси Светозара Милетића 8А, у Београду. Законски заступник је Добросав Марић.
Блиски сарадник Ненада Поповића
Реч је о човеку који је у марту ове године напустио Српску народну партију Ненада Поповића, а био је на месту председника Извршног одбора. Како је тада саопштено, Поповића је напустио цео Покрајински одбор Војводина, Градски одбор Београд и 40 градских и општинских одбора.
Марић је у писаној изјави навео да ће разлози напуштања СНП Ненада Поповића бити представљени јавности на конференцији за новинаре у наредних 10 дана, што се није десило или је прошло испод медијског радара.
Медији су покушали да добију од Марића одговоре на следећа питања:
“Какве су ваше везе са руском мањином у Србији? Зашто баш сада оснивате странку? Зашто сте напустили странку Ненада Поповића? Да ли сте прекинули сваку сарадњу с њим и да ли је ваша новоснована странка прорежимска?”.
Ни на једно питање нисмо добили одговор.
Ко је Добросав Марић
Кад је реч о Марићу, рођен је у Лозници, а на основу његове биографије да се закључити да је уз Ненада Поповића, као коалициони партнер, дуго и плодоносно сарађивао са режимом СНС.
Био је директор Националне службе за запошљавање – Београд, а био је и члан Управног одбора Поште Србије до 2014. Обављао је и функцију заменика директора Електродистрибуције у Руми и Сремској Митровици, а бо је и члан Надзорног одбора “Тачке кључања” до прошлог месеца, тачније до 1. априла 2025. године.
У питању је једна од неколико десетина фирми Владе Србије. Ову је основала с Русима, у време кад је на снази био четврти пакет санкција ЕУ против Русије, уведених због агресије на Украјину.
Већински власник, с уделом од 80 одсто, јесте Влада Србије. Преосталих 20 одсто равноправно деле две руске “аутономне непрофитне организације” – Агенција стратешких иницијатива за промовисање јавих пројеката и Платформа национална технолошка иницијатива. У АПР-у пише да је делатност тог српско-руског предузећа “консултантске активности у вези с пословањем и осталим управљањем”, а у Надзорном одбору те компаније махом су били људи блиски министру Ненаду Поповићу, који се налази под санкцијама САД, јер „користи везе у Кремљу да се богати, обезбеди пословање за његове приходе и олакша проневере и коруптивне пореске шеме“.
Марић је ову фирму напустио прошлог месеца, да би се одмах дао у оснивање нове странке и то руске мањинске.
О руским странкама
Једна таква странка, она коју предводи Тихомир Перић прошле године је са својим једним мандатом, одлучила победника на изборима у Нишу, у тренутку кад је однос снага између СНС и опозиције био изједначен.
Руска странка кандидовала се и на наступајућим локалним изборима у Косјерићу, који ће бити одржани 8. јуна. У месту у којем према попису становништва из 2022. године живе свега четири Рускиње, а на изборној листи нема ниједне од њих. Опозиција у Косјерићу која се на позив студената ујединила у једну листу тврди да је то план напредњака да се освоје мандати који би могли бити пресудни за њихов останак на власти, односно да се понови горепоменути „нишки сценарио“.
Важно је истаћи да за партије националних мањина не важи цензус, већ тзв. природни праг. Зато су пројекције да би Руска странка са 120 гласова могла да освоји одборнички мандат у Скупштини Косјерића.
