Вучићев саветник Блер позива на генско уређивање као оружје против пандемија?!

13:38 11.05.2025.

Велика Британија не сме себи дозволити да заборави лекције из прошлости, поручили су бивши премијер Тони Блер и лорд Вилијам Хејг, упозоривши да би одлагање закона о генском уређивању животиња могло имати озбиљне последице по јавно здравље и националну безбедност.

Њихов апел долази у тренутку када би, како наводи извештај Института Тонија Блера, промена закона могла помоћи у борби против ширења зараза са животиња на људе и спречити нове глобалне здравствене кризе.

У фокусу је генско уређивање – поступак у коме се ДНК животиње мења како би се, на пример, повећала отпорност на вирусе попут птичјег грипа.

Ова технологија се већ користи у биљној производњи у Енглеској, након закона донетог 2023. године, али се од тада чека на додатни правни оквир који би омогућио примену и на животињама ван лабораторијског окружења.

У заједничком тексту који су потписали за најновији извештај, Блер и Хејг подсећају да је Британија пре пет година дочекала здравствену кризу потпуно неспремна и истичу да је сада време за превентиву: „Биозаштита је постала кључна за безбедност и економски раст.

Генско уређивање може помоћи да створимо животиње отпорне на вирусе и спречимо ширење потенцијално опасних патогена на људе.“

Документ јасно упозорава: ако закон не прође, Велика Британија ризикује да изгуби водеће стручњаке и финансирање, који ће се преселити у земље попут Бразила и САД – где је „прецизно узгојено“ животињско месо већ легално.

Примери из иностранства показују шта би могло да се постигне: у једној студији, генетски модификовани прасићи знатно су смањили пренос озбиљнијих сојева грипа, а кокошке са делимичном отпорношћу на птичји грип већ су успешно узгојене.

Још 2019. године, истраживачи са Рослин института при Универзитету у Единбургу и Империјал колеџа показали су да је методом Цриспр могуће избацити део ДНК код пилића који вирус користи да се умножава. Резултат? Вирус више није могао да се развија у измењеним ћелијама.

Међутим, читава идеја не пролази без противљења. Организације за заштиту животиња, попут британског РСПЦА, изражавају озбиљну забринутост. Клои Стивс из те организације упозорава да је здравље бројних фарми већ нарушено прекомерним узгојем, а додатне генетске интервенције, каже она, могу изазвати непредвидиве и нежељене промене: „Ово може отворити врата законодавству које наводно штити добробит животиња, али оквир за доношење етичких одлука још увек не постоји.“

У међувремену, британско Министарство за животну средину, храну и рурална питања (Дефра) остаје при ставу да ће учинити све што је потребно како би заштитило домаће фарме.

Портпарол Дефре поручио је да је влада већ уложила 200 милиона фунти у формирање Националног центра за биозаштиту и да се и даље разматра регулатива предвиђена Законом о прецизном узгоју из 2023. године.

Дилема је сада пред законодавцима: да ли отворити врата технолошком напретку зарад боље припреме за следећу здравствену кризу, или стати на кочницу и сачекати ширу етичку и друштвену дебату? У сваком случају, док свет јури напред, време за Велику Британију постаје све скупљи ресурс.