Прочитај ми чланакПо налогу својих господара из Клинтонове, Обамине, Бајденове и Сорошеве екипе, Вучић је покушао да афером око зграде Генералштаба компромитује Доналда Трампа и створи повод за импичмент. Истовремено, незаконитом донацијом за кампању републиканског кандидата за гувернера Флориде намеравао је да га избаци из изборне трке. План је пропао, али Вучић је остао уплетен у мрежу Трампових америчких и европских непријатеља. Криминалним и коруптивним комбинацијама, Вучић је своју судбину везао за Урсулу фон дер Лајен, Антонија Кошту, Емануела Макрона и остале губитнике. Кад Трампова империја узврати ударац биће важно само да изабере праву мету. За све преваре одговоран је само Вучић, а не Србија.
Пропао је покушај Александра Вучића да увуче Доналда Трампа у сукоб интереса, који је требало да буде искориштен за покретање процеса његове смене. По налогу својих господара из америчке тзв. дубоке државе, Вучић је увукао чланове Трампове породице у спорни посао са јавним ресурсима Србије.
Као главни мамац у тој клопци, која је требало да буде повод за импичмент, искоришћена је локација на којој се налази зграда Генералштаба, која је поклоњена компанији Аффинитy Партнерс у власништву Трамповог зета Џареда Кушнера.
Влада Србије је прошле године потписала меморандум, који је предвиђао бесплатно уступање на 99 година око пет хектара грађевинског земљишта на најатрактивнијој локацији у центру Београда. Трампови синови Доналд Млађи и Ерик, зет Кушнер и његови пословни партнери намеравали су да уложе 500 милиона долара у изградњу пословно-стамбеног комплекса, као и хотела „Трумп Тоwер“, првог из тог угоститељског ланца који би био отворен у Европи.
Вучић је америчке партнере увукао у замку прошле године, кад Доналд Трамп није имао никакву улогу у извршној власти. Поступајући по плану својих ментора из бивше Бајденове администрације, у којој су главну реч имали Обама, Клинтон и Сорош, Вучић је одуговлачио са потписивањем уговора између Владе Србије и Кушнерове компаније. Са тим се отезало како би, у случају Трампове победе на председничким изборима, тај посао могао да се прикаже као корупционашки пројекат и повод за импичмент. Амерички политичари, правници и медији су на то упозоравали и пре него што је Трамп освојио други мандат. То су радили чак и адвокати блиски Републиканској партији, као што је Ричард Пеинтер, који је био главни правник за етичка питања у Белој кући у време администрације Џорџа В. Буша. „Учешће страних влада у пословима са некретнинама ствара привид корупције или барем посебног третмана за породицу председника Трампа. Ово са Србијом ствара утисак да је спољна политика Сједињених Држава под утицајем интереса председника и његове породице. Изузетно је опасно имати председника са далекосежним пословним интересима широм света“, рекао је Пеинтер.
Трамп је знао какву су му клопку припремили Вучић и његови ментори из „дубоке државе“. Зато је његов син, Доналд Млађи, два пута у априлу долазио у Београд да опомене Вучића. Међутим, вођа напредњачког картела није смео да се заустави и одустане од „намештаљке“, коју је припремао за Трампа. Није смео јер је уцењен од стране оних, који су га 2012. довели на власт, а потом и одржавали, истовремено прикупљајући доказе његових криминалних и корупционашких акција. Као псом на повоцу, Вучићем управљају доказима његовог учешћа у аферама као што су „Јовањица“, Беливук, Цвијан, Кокеза…
Уцењен и уплашен, Вучић је од истих ментора у исто време добио задатак да изврши политичко-правну диверзију на републиканском предизборном комитету, који је одржан на Трамповом имању на Флориди.
План је био да он уђе на тај скуп и приложи донацију од 100.000 долара за кампању конгресмена Бајрона Доналдса, републиканског кандидата за гувернера Флориде. Пошто амерички закони не дозвољавају страним приватним и правним лицима да финансирају учеснике на изборима, то би Демократска партија искористила за дисквалификацију Доналдса из трке. Доналдс тренутно има улогу фаворита на изборима за гувернера Флориде, па би његова елиминација значајно поправила шансе демократског кандидата.
Вучић је урадио све што је могао не би ли извршио тај задатак. Преко транспортне компаније „Супер Его“, чији је фиктивни власник Александар Мимић, купио је улазницу за републикански скуп и то под именом „Алекс Вучи“. Да би изгледао убедљивије, као обични добронамерни гост, повео је и ћерку Милицу.
Ипак, није успео. Кад га републикански стафери нису пустили да уђе на главни улаз, Вучић је, у изнајмљеној лимузини, направио два круга око Трамповог имања Мар-а-лаго. Узалуд је телефоном позвао Рода Благојевића. Кад је чуо шта Вучић од њега тражи, Благојевић је искључио телефон. Већ је одлежао осам година робије због корупције, па му није падало на памет да због Вучића ризикује са још 20-ак, колико је запрећено за пет кривичних дела која би извршио саучешћем у незаконитом финансирању изборне кампање. Уместо да му помогне, Благојевић је упозорио Трампове сараднике, који су наредили Вучићу да се удаљи.
И пре тога, од Вучића су се удаљили сви Трампови људи. Чак је и Ричард Гренел, кога Вучић већ четири године плаћа по 100.000 долара месечно, наравно из републичког буџета. Гренел је само на друштвеној мрежи X написао да му је жао што се неће видети са „пријатељем“ Вучићем, „али можда ће бити неке друге прилике“.
Током тродневног боравка у Америци, Вучић се срео само са Рудијем Ђулијанијем, кога је као лобисту ангажовао још 2004. године. Од тада, Ђулијанијев утицај на америчку политику пао је на ниво који у Србији има, рецимо, Симо Спасић. У складу с тим нивоом, Ђулијани је Вучића примио у малој хотелској соби, а највише што је могао да уради на његовој медијској промоцији био је да му уговори интервјуу за YоуТубе канал Линделл ТВ, код лажне докторке Марије.
Емисије на том каналу, а свака трећа је интервју са Ђулијанијем, имају по двадесетак прегледа. Да ствар буде гора по Вучића, његов интервју је скинут и са тог безначајног канала, што показује да више чак ни Ђулијани не жели да има било какве везе с њим.
Док је трајао Вучићев кошмар у Америци, српско Тужилаштво за организовани криминал, поступајући по анонимној кривичној пријави, издало је налог за хапшење Горана Васића, в.д. директора Републичког завода за заштиту споменика, и још осморо његових сарадника. Нинослав Цмолић, шеф Управе криминалистичке полиције, одбио је да поступи по том налогу. Цмолић је, у складу са својим коефицијентом интелигенције, мислио да то хапшење не тражи Вучић, него тужилац Младен Ненадић. Тек по Вучићевом повратку, ухапшен је Васић, који је одмах признао да је фалсификовао документацију на основу које је Влада Србија донела решење о рушењу зграде Генералштаба, а потом и уступања те локације фирми Трамповог зета. Васићу није одређен ни кућни притвор.
Вучић је имао сто начина да тихо и мирно, без политичких и пословних последица, изађе из посла са члановима породице Трамп. Могао је да случај реши интерним одлукама Завода за заштиту споменика културе, без медијске помпе. Међутим, он је хтео да, истрагом Тужилаштва за организовани криминал и будућим кривичним поступком, на најдиректнији начин објави рат Трампу. Не Америци, него баш породици Доналда Трампа.
Министар финансија, Синиша Мали, Вучићев сапутник на траги-комичној екскурзији у Америци, директно је, пред неколико сведока, упитао Вучића зашто улази у сукоб са Трампом.
– Трамп је ударио на моју породицу, хоће да избаци са факултета моју Милицу – одговорио је Вучић.
Наравно, то је потпуна бесмислица. Тачно је да Милица Вучић студира на америчком универзитету Бард у Берлину. Пре годину дана, 2. маја, пријавила је дипломски рад на тему „Демократија у кризи: Историјска анализа од времена кемалистичких реформи до Партије правде и како је секуларизам постао одлучујућа снага турске политике“. Тачно је и да годишња школарина на Барду кошта 24.800 евра, плус додаци за здравствено осигурање, академски материјал, дозволу боравка и остало. Није тачно да Вучић може, са месечном платом од 1890 евра, да покрије трошкове школовања своје ћерке. Нарочито није тачно да је Вучић у сукоб са Трампом ушао са осветничким мотивима.
У крајњој линији, без обзира на мотиве, Вучић своје приватне проблеме решава на штету Србије и свих њених грађана. Зарад својих личних и политичких интереса, Вучић је пристао да служи Клинтоновој, Обаминој, Бајденовој и Сорошевој групи. Њихову подршку је платио реализацијом њиховог плана о креирању „посткосовске“ Србије.
Заокружио је и учврстио државност лажне албанске републике Косово, реализовао је пројекат Опен Балкан, америчким фирмама дао је послове вредне по неколико милијарди евра и све остало што су тражили. Подршку те америчке структуре, супротстављене Трампу, искористио је за стварање најмоћније европске мафијашке мреже, тзв. Балканског картела, који је реализовао шверц дроге вредан стотине милијарди евра, као и прање исто толико прљавог новца.
Пошто сви трагови криминала вуку према њему, Вучић, и кад би хтео, не би могао да изађе из тог кола у које се уплео. Тим траговима, чврсто је везан за судбине америчких и европских губитника. А, каква их судбина чека може да се претпостави по тужилачкој истраци која се води против Урсуле фон дер Лајен, председнице Европске комисије, због сумње за корупцију приликом куповине Фајзерових вакцина по пренадуваним ценама. Марк ван дер Вејде, судија Општег суда Европске уније, пре неколико дана донео је одлуку којом је поништио решење Европске комисије од 15. новембра 202. године у вези са приступом јавности докумената Европског парламента, Савета Европе и Европске комисије.
Суд је, дакле, наредио да се медијима омогући увид у спорну преписку Фон дер Лајен, којом је договарала куповину Фајзерових вакцина.
Лаура Ковеши, шефовица Европског јавног тужилаштва, потврдила је да њена канцеларија води истрагу тог случаја високе корупције и да је већ саслушано неколико чланова тадашњег састава Европске комисије. Истакнуто место у тој афери има и Александар Вучић, који је куповао и препродавао те вакцине, како би у заједничком интересу опрао новац стечен корупцијом.
Вучић нема решења, не може да се извуче из погубног загрљаја криминогених господара из САД и ЕУ. Остаје му само да настави истим путем, да на исти начин, подмићивањем безначајних америчких лобиста и европских бирократа, покуша да бар привремено продужи боравак на власти.
Лако му је са корумпираним политикантима попут Антонија Коште, председника Савета Европе, кога је угостио пре неколико дана. Вучић га је одвео на вечеру у свој вински подрум у Јајинцима. Уз новац, храну, пиће, жене и остало што воле млади, Вучић и Кошта су банчили до ситних сати, размењујући искуства из криминалних комбинација, којима су обојица склони. Кошта је пре две године поднео оставку на место премијера Португала, након што су истражни органи утврдили да је учествовао у корупцији у случају отварања рудника литијума. Његови сарадници су завршили на робији, а Кошта на месту председника Савета Европе. Вучић неће бити те среће. Кад падне с власти, завршиће у затвору, заједно са многим садашњим члановима своје дворске свите.
Објавом рата породици Доналда Трампа, Вучић је убрзао свој пад с власти. „Из медијских извештаја смо сазнали да је бивши званичник српске владе, који нема везе са нашом фирмом, наводно фалсификовао документе у вези са нашим пројектом у Београду. Размотрићемо ово питање и одредићемо следеће кораке“, рекао је Џаред Кушнер за Неw Yорк Тимес. Без обзира на његов дипломатски хладан коментар, нема сумње да ће Трампова империја узвратити ударац.
За грађане Србије важно је да Трамп изабере праву мету. За ову и све остале преварне сплетке одговоран је само Вучић, а не Србија. Србија је већ довољно кажњена Вучићевом владавином, којој се примакао крај.
