Pročitaj mi članakPredsednik Srbije Aleksandar Vučić nazvao je junacima ljude koji su u Novom Sadu bejzbol palicama napali studente i jednoj devojci razbili vilicu. On je tražio njihovo hitno oslobađanje i najavio blokadu suda, tako da im "neće proći ni policija". Svega nekoliko sati kasnije građane koji su protestovali u Kuli, simpatizeri SNS gađali su pirotehničkim sredstvima, a nekoliko ljudi je povređeno. Ovo nije prvi put da se agresija s vrha države preliva na ulice. Dovoljno je setiti se one predsednikove rečenice "umijte se hladnom vodom", kad je pokušao da opravda uletanje kolima među ljude koji protestuju. Zato sada postoji otvorena bojazan da će predsednikovo proglašavanje junacima, onih koji su sprovodili otvorenu agresiju, inspirisati i druge simpatizere stranke kojoj pripada da rade isto. Prema sagovornicima Nove ovakav sled događaja ne dolazi kao preterano iznenađenje, jer je upravo retorika nasilja, koja lako prelazi sa reči na delo, ipak modus operandi ovog režima.
Четворица „јунака“, како их је председник Србије Александар Вучић „именовао“ на свом Инстаграм профилу, конкретно Никола Благојевић, Данило Раичевић, Стефан Којовић и Немања Деспотовић ухапшени су и налазе се у притвору због два напада на студенте који се догодио у ноћи између 27. и 28 јануара 2025. године у Новом Саду. Напади су се десили на две локације и том приликом озбиљно је повређено неколико студената, а међу њима и студенткиња Академије уметности којој је поломљена вилица. Идеја за блокирањем суда долази од стране бившег премијера Милоша Вучевића, који је због тог догађаја и поднео оставку, заједно са градоначеником Новог Сада. Ипак, према саговорницима Нове, овакав позив на блокаду Апелационог суда долази као својеврстан одговор власти на пуштање на условну слободу троје активиста, међу којима је и Марија Васић, која је штрајковала глађу.
Вучић је потом изнео снажну критику на рачун правосудног система и најавио оштар одговор на ову, како је рекао, „срамну одлуку“ која је утемељена у „обојеној револуцији“. Потом је нагласио да “пуштају терористе, а да момци који су штитили своју странку и идеје седе у затвору”, додајући да ће се држава осветити онима који подржавају пучисте и нападаче на државне институције. Он је такође навео, да их нико неће зауставити, па ни полиција. Ипак, дан касније, делује да је заустављен, јер је Вучић навео да ће “размислити” о предлогу Вучевића и рекао да је он ипак само “обичан човек који има емоције”. Додуше, ово није први пут да видимо Вучићев “излив емоција” у уживо програму, али ни позив на насиље и “освету” над неистомишљеницима.
“Умивање хладном водом”
Агресивна реторика власти не долази искључиво из нервозе око студентских блокада. Наиме, проблеми се дешавају и на унутрашњем и на спољашњем плану, а делује да је оваква реторика само још један у низу излива беса владајуће странке. Јер се на сваком кораку могу видети афере и догађаји који не иду на руку режиму. Почевши од критика које долазе, више са западне стране, преко пропасти пута у Сједињене Америчке Државе, па све до најновије афере “Генералштаб”, где су се између осталих, у питање одговорности умешала и имена министра финансија Синише Малог и културе Николе Селаковић .
Прве назнаке да режим више нема границе у својој агресивној реторици током претходних шест месеци, колико трају студентске блокаде, се могло видети у Вучићевој изјави која се односила на залетање аутомобиле у грађане који су мирно блокирали улицу. Том приликом је возач аутомобиле “покупио” човека са пешачког прелаза и носио га на хауби неколико десетина метара. Вучић је у децембру прошле године, говорећи о овом случају, рекао да овде нема ништа илегално, те да се људи “умију водом”.
„Било је у Лозници, на некој фабији, неко му је скочио на хаубу, јер је човек хтео да прође, па каже да ухапсимо човека који је возио аутомобил. Како бре да ухапсите човека кој није кршио закон? Ишао човек својим путем. Јесте ли ви при свести, умијте се хладом водом, протрљајте очи, избаците крмеље. Ти си стао неком на пут, рекао му – не дам ти да прођеш, човек прође, а ви му скачете по аутомобилу“, изјавио је Вучић у децембру прошле године.
Резултати такве изјаве су се могли видети врло брзо, јер недуго након тог инцидента, принцип “гажења грађана” се поновио више пута. Током те зиме, имали смо још два гажења, а они који су изазвали снажну реакцију јавности су били примери Соње Поњевић, која је завршила на интензивној нези и случај прегажене редарке у улици Јурије Гагарина. Возач који је згазио Поњевићку је оптужен за тешко убиство у покушају. Међутим, Милица Стојановић, која је током јануарских протеста у Београду аутомобилом ударила и тешко повредила студенткињу, је пуштена из притвора. Иако се првобитно теретила за покушај убиства, оптужница против ње је измењена и сада је Стојановић оптужена за блаже кривично дело – “тешко дело против опште сигурности”.
Није охрабрујући ни најновији тренд догађаја, где је насиље постало скоро па нормализовано, а примена физичке силе на окупљене грађане уобичајено. О томе сведоче и напади на грађане који се дешавају широм земље, последњи у Кули, када је око поноћи ескалирало насиље тамо где су грађани протествовали. Присталице напредњака су неколико минута пре поноћи гађали грађане јајима и пиротехничким средствима, а потом је и интервенисала полиција. Неколико грађана је лакше повређено.
Ћациленд је срце Србије
Колико је далеко стигла оваква реторика за Нову објашњава Бојан Пајтић, професор Правног факултета у Новом Саду и бивши председник Демократске странке, који каже да Србија на челу државе “има насилника”. Он објашњава да је само пука случајност спасила живот нападнуте студенткиње у Новом Саду, те да ју је само неколико центиметара делило од живота и смрти. Пајтић додаје да Вучић овим позивом, покушава да направи од целе државе Ћациленд.
“Вучић овим позивом да се блокира суд у Новом Саду и да се заштите насилници који су замало убили и лакше ранили неколико других студената у суштини од целе државе жели да направи Ћациленд. Место у коме његове силеџије на сваком кораку могу да угрозе некоме да угрозе живот, безбедност или здравље уколико нисте сагласни са његовом политиком и уколико се до имбецилности не дивите његовом политиком и генијалношћу”, каже Пајтић.
Ипак, психолошкиња Ана Мирковић наводи да су последице овакве реторике по људе велике. Она напомиње да су Вучићеви “експлицитни позиви на насиље”, као и “кршење устава” и “убијање демократских принципа”, јасни знакови да је агресиван модел понашања председнику “изузетно близак”.
“То има ефекта код неких људи, он је насиље легитимизовао, па је ударена она студенткиња Соња, па је она девојка на Новом Београду прегазила редарку, па је у Новом Саду било случајева улетања аутомобилом чиме он заправо подстиче нетрпељивост и на тај начин каже људима уколико се боре против оних који су против председника, да неће сносити никакву одговорност. Ми видимо да су тим људима или прекинути поступци или нешто кратко били ухапшени и да су они били пуштени. Иначе, ако са чела државе долази таква реторика, долази легитимизација сваког агресивног чина то само друштво чини нетолерантнијим и агресивнијим. Једино у таквом амбијенту он може да тражи свој политички простор”, објашњава Мирковић.
Научни феномен од државе
Она наводи да су главни мотиви иза свих акција власти које су “цопy-пасте” природе, да се збуне људи и да се делегитимишу напори грађана. Поред тога, овакви потези власти су, према Мирковић, ту да провоцирају сукобе све време. Као један од примера провоцирања сукоба, она такође као пример наводи Ћациленд.
“Тај Ћациленд постоји само да би провоцирао бес код људи. Мислим да ти људи тамо и ти празни шатори стоје тамо како би неко рекао стварно је доста више и да би на крају дошло до неког конфликта. Онда би он имао пуно оправдање да искорсти све полуге моћи и произведе неку ситуацију ванредног стања. Он провоцира то свакодневно и наративом у друштву и реториком”, предочава Мирковић.
Ипак, парадоксална природа политичког позива на блокаду суда, који је више година мета критика на основу свог (не)рада, се може видети из више углова. Додуше, Бојан Пајтић као највећу апсурдност овог чина, издваја то да би се он могао окарактерисати и као “својеврсни државни удар”, јер једна грана власти је блокирана од стране функционера друге гране власти.
“Није то државни удар у класичном смислу те речи, само због тога што је понашање режима незапамћено, па нико у теорију није обрађивао овакву могућност. Ово ће бити предмет изучавања и нажалост ће Србију поново ставити у фокус и међународних организација за заштиту људских права и оних организација чији смо део или чији део желимо да постанемо. Јер овакво понашање председника државе може само изазвати згражавање и забринутост не само над његовим менталним здрављем, већ и над будућношћу ове земље”, закључује Пајтић.
