Прочитај ми чланакПочиње да се кристалише чињеница да председник Србије Александар Вучић бежи од избора. Такав став се види на основу недавних изјава државног врха, трзавицама у самој Српској напредној странци, али и чињеница да режим не бежи само од расписивања ванредних парламентарних избора, које траже студенти, већ и од оних за месну заједницу што се тренутно дешава у Новом Саду. Наиме, према саговорнику Нове, јасно је да је ово полигон за већ опробану Вучиће стратегију из 2023. године, када је режим изморио протесте “Србија против насиља”, међутим, чини се да ова тактика “исцрпљивања противника” са надом да ће се протести и блокаде саме угасити овог пута неће успети.
Страх од дебакла делује да је појео председника Србије Александра Вучића. Његова брза промена трасе по питању најновијег студентског захтева за ванредне парламентарне изборе је брзопотезно прешла са “нећете добити власт на улицама” на “биће избора у наредних годину и по дана”. На тај захтев студената се полако нагомилавају и проблеми унутар саме Српске напредне странке, пре свега вернице које прскају везане за случај “Генералштаб”, министра спољних послова Марка Ђурића, односа премијера Ђура Мацута са Вучићем, али и све очитијји мањак ентузијазма на локалном нивоу. Упркос свим овим проблемима за сада је непознато колико заправо кошта рејтинг.
Ипак, знак да је клупко почело да се одмотава се можда најбоље види и у сигналима који стижу са државног врха поводом студентског захтева за изборе, јер они полако зарађују придев неуротичности, када се сви саберу. Дугачак је пут од речи “добићете изборе чим их будете тражили” из средине марта, до садашње ситуације где се сигнали ломе између “можда вам Вучић да изборе”, “биће избора у наредних годину и по дана” и “не занимају нас студентски захтеви”.
На то се може додати и чињеница да режим активно бежи од избора за месне заједнице у Новом Саду које опозиција захтева. Наиме, јуче је блокирано тридесет раскрсница у Новом Саду са захтевом за хитно расписивање избора за Савете месних заједница у Новом Саду.
„Разлог за поновно окупљање је и чињеница да је председница Скупштине Новог Сада Дина Вучинић јучерашњим сврставањем на страну батинаша испред просторија СНС, јасно показала да не жели да обавља своју функцију у складу са законом и уставним поретком, већ је искључиво у функцији заштитнице режима“, наводе зборови грађана.
Међутим, та градација не долази сасвим случајно, чак напротив. Ово је већ колико-толико увежбана акција, чији се први полигон могао видети током сличне друштвено-политичке кризе 2023. године. Наиме, пре тачно две године имали смо масован протестни талас, чији су узрок били масовна убиства у Основној школи Владислав Рибникар, као и у Малом Орашју и Дубони, су произвели до тада невиђено незадовољство овим режимом, које је кулминирало на првих неколико протеста. Додуше, режим је тада стрпљиво сачекао да се “уморе протестанти”, а потом и окачио мачку о реп изборима који су били одржани тек у децембру те године.
Чекајући замора
Данашња ситуација је мало другачија, а политиколог Цвијетин Миливојевић за Нову каже да је “куповина времена” и страх од рејтинга овде врло присутан. Он наводи да Вучић расписује изборе само када је апсолутно сигуран да ће на њима однети победу. Међутим, за разлику од 2023. године, Миливојевић каже да су ови протести мало другачији.
“Људи који су протестовали па и странке политичке опозиције и грађани даље су говорили о томе да је систем заказао. Нису појединачно тражили одговорност људи са власти. Као што знате, тада смо имали ону ситуацију да је министар просвете одмах из моралних разлога поднео оставку. Овде је реч о нечему другом. Овде је реч о нечему што фактички на конкретном примеру показује да урушавање система, непоштовање закона, непоштовање устава, непоштовање владавине права, узурпирање државних институција од стране ненадлежних, односно неовлашћених лица и институција постоји”, објашњава Миливојевић.
Саговорник Нове одговоре власти на садашње протесте тумачи на чекање “замора” студентским протестима. Миливојевић каже да Вучић “рачуна да ће се то угасити само од себе” и да на основу тога чини потезе које видимо.
“Вучић је стално импутирао да неко жели да руши њега, нудио је своју политичку главу, нико то није тражио, па ни дан данас не траже то ни студенти. Не знам како се може разумети да неко жели рушење Вучића или његовог места, кад студенти траже ванредне парламентарне изгледе. Осим ако Вучић није тиме признао оно што ми и видимо, да је он заправо ‘свевладар’, односно да је узурпирао све три гране власти, да се он заиста и понашао и као председник владе и као председник скупштине и као главни тужилац и главни судија и тако даље. Дакле, то је та врста страха“, предочава наш саговорник.
