Према писању Вечерњих новости, Александар Вучић је на састанку са делегацијом из Москве понудио да Србија привремено откупи руски удео у НИС-у, уз обећање да ће га Руси добити назад када се „међународна ситуација нормализује“.
Ипак, према сазнањима листа, руска страна није одушевљена овим маневром – Москва разматра продају удела западним компанијама, па чак и америчким, што би био један од највећих геополитичких обрта у енергетском сектору Србије у последњих двадесет година.
Није тешко погодити шта стоји иза Вучићеве понуде: покушај да задржи контролу над кључним енергетским ресурсом и истовремено задовољи Брисел и Вашингтон, који све више притискају Београд да се дистанцира од Русије.
Иронија је, међутим, очигледна, режим који је НИС препустио Русима 2008. за ситне паре сада би да га „откупљује“ по тржишним условима, само да би задобио благонаклони поглед Запада.
Док се у позадини воде преговори о судбини националне енергетике, народ плаћа најскупље гориво у региону, а енергетска независност Србије остаје само политичка парола.
Историја се, чини се, понавља, само што овог пута Вучић покушава да тргује и са Истоком и са Западом, док се држава продаје у оба правца.






