Pročitaj mi članakOsnivanje Fakulteta srpskih studija, izdvajanjem tri departmana iz sastava Filozofskog fakulteta u Nišu, jasan je signal da vlast ide ka tome da uruši ne samo filozofske fakultete, koji su tradicionalno simboli slobodnog mišljenja i uporišta kritičke misli, već i svaki kritički glas u društvu, objavio je "Danas".
„И то не само да га угуши у некој конкретној ситуацији, него да спречи било какву могућност да се у перспективи појави било какав критички глас у друштву. Претпостављам да је сврха свих ових акција усмерених према универзитету разбијање или наметање управе, која би потом дисциплиновала факултете и ставила их под контролу, а тамо где се то не може, намера је да се цепањем факултета уноси раздор на универзитет. Дакле, то су све познате технике које ова власти користи да сачува своје позиције“, рекао је за „Данас“ Александар Бауцал, професор Филозофског факултета Универзитета у Београду.
Он указује да се све што се тренутно догађа у високом образовању не тиче само универзитета него и свих обичних грађана, јер, како напомиње, власт која укине било какву могућност критичког преиспитивања њених одлука постаје опасна по цело друштво.
„То је као када бисте из бојлера искључили онај сигурносни систем који спречава бојлер да експлодира. Тако је и критика, односно дебата у друштву заправо један сигурносни вентил да онај ко је на власти, опчињен моћи коју има, не доноси погрешне одлуке и, ако замислимо да је друштво неки велики брод, да нас не закуца у неку санту леда“, сматра Бауцал.
Да се оснивање Факултета српских студија на начин како је то Влада смислила крше постојећи закони указали су не само нишки Филозофски факултет и управа Универзитета у Нишу, већ и велики број чланова академске заједнице који су се претходних дана оглашавали.
Последњи у низу, чланови Мреже академске солидарности и ангажованости, поручују да се тим чином директно урушава Уставом загарантована аутономија универзитета.
Кажу да је идеја о формирању овог факултета пласирана у јеку највеће кризе високог школства, док је сам процес оснивања спроведен тајно, мимо знања управних тела Универзитета у Нишу и већине запослених.
„Одлука да се департмани за историју, србистику и руски језик и књижевност на овај начин издвоје нема ни научно ни правно утемељење већ представља искључиво израз самовоље власти. Посебно истичемо да се нови факултет оснива на адреси постојећег Филозофског факултета. Овим актом политичког насиља најдиректније се крши аутономија, јер се простор за наставу, акредитовани програми, запослени и студенти поменутих департмана практично отимају и припајају ‘новооснованом факултету’, наводе из МАСА.
На питање да ли страхује да ли ће се Филозофском факултету у Београду десити оно што се дешава у Нишу, професорка Катарина Поповић верује је то могуће.
„Та одлука је незаконита, неакадемска, бесмислена, потпуно се супротставља аутономији универзитета. Држава која се бори против свог универзитета је осуђена на пропаст, само је питање тренутка. Пара-демагошка, пара-патриотска обланда у коју то увијају (делиће дипломе дипломираним Србима), са становишта науке и здравог разума је смешна. Али од овог режима ме ни то не би зачудило“, рекла је Поповић за Н1.
То што власт није уважила аргументе академске заједнице је још један аспект на који сви грађани треба да обрате пажњу, сматра Александар Бауцал.
„У овој ситуацији су сви актери који добро познају ту материју рекли да то није добра идеја. Добра управа, добра влада која ради у корист општег интереса би то узела у обзир и закључила да оно што се можда њима учинило као добра идеја, заправо није. Ако ти сви кажу да нешто није добра идеја, можда онда стварно треба да преиспиташ своје разлоге. То је оно због чега на ова дешавања треба да обрате пажњу и други грађани“, каже Бауцал.
Напомиње да исти начин поступања видимо и на примеру Генералштаба – упркос мишљењу свих релевантних тела, не само из земље него и из иностранства, да је одлука у вези са судбином зграде Генералштаба катастрофална, власт ју је ипак донела.
„Зато се опет враћам на поменуту метафору са великим бродом. Треба имати на уму да цену свих тих потеза неће плаћати они који су сада на власти, него сви ми заједно. Они ће сутра без проблема сести у авион и отићи негде да уживају у богатству које су стекли овде, а сви проблеми које су направили и које праве ових дана ће остати у нашој кући и ми ћемо морати да сносимо последице свих тих лоших одлука. Зато ово што се дешава не треба третирати као специфично питање једне зграде у Београду или једног факултета већ као начин управљања који никако не може да донесе добре резултате за све грађане Србије“, сматра Бауцал.
Упитан да ли му се чини као реалан сценарио да сутра неком падне на памет да издвоји, рецимо, Одељење за историју из састава Филозофског факултета у Београду, о чему је Вучић својевремено говорио, Бауцал одговара потврдно.
„Имајући у виду све што знамо о овој власти, да не показује никакве тенденције ни бригу о било чему што је од општег интереса, мени је замисливо не да неко у будућности донесе такву одлуку већ да се и у овом тренутку разматрају различите опције и да ће ова власт без икакве задршке, ако буде могла и ако буде у прилици, да растура не само Филозофски факултет, него и сваки факултет, било тако што ће наметати управу или отпуштати професоре“, каже Бауцал.
Он примећује да се режим више не труди да пружи чак ни фиктивна објашњења зашто је нешто добро за друштво.
„Уздају се у скоро тоталну контролу медија и да ће они то својим гласачима представити као неку невероватну мудрост нашег великог вође, а знамо у историји како завршавају таква друштва. На крају, ми смо имали и 90-их једног вођу за којег је велики број грађана мислио да је мудар, најпаметнији, највећи у свету, а на крају смо ми као друштво платили огромну цену. Бојим се да нам се опет не деси исто“, закључује Бауцал.
