(Н. Бабић)

Расветљена мистерија „руског брадатог специјалца“ који је западним медијима служио као „доказ“ руских специјалних снага у Украјини.

Када је Њујорк тајмс 21 априла објавио ексклузивну репортажу о припадницима руских специјалних јединица на истоку Украјине, „најчвршћи аргумент“ и „доказ“ су биле фотографије једног те истог човека који се појављује у рату у Грузији 2008., потом у само неколико дана од почетка овог месеца у Краматорском и Славјанском. Наводно је реч о припаднику специјалне јединице руске војске „Спецназ ГРУ“, елитних руских специјалаца, а којега смо у мноштву његових колега запамтили по томе што никада не носи маску и наравно – по препознатљивој дугој бради. 

Анализирајући „доказе“ Кијева и америчких обавештајних служби, аналитичар Вајн Мадсен је у почетку мислио да је реч о фот -шопу и у колумни за Strategic Culture Foundaton се пита је ли ико икада видео припаднике елитних специјалних јединица којима је задатак да се боре прса у прса, скачу падобраном, роне, пробијају се кроз шипражје, трње и где све не, а да имају тако дугачку браду и косу, што је апсолутно незамисливо у било којој сличној јединици у свету?

„Идеја да би војник у активној служби руских специјалних снага имао дугу браду је више него смешна. Готово све моје колеге у западним медијима тврде да су брада и коса међу командантима специјалних снага строги табу, јер такво што може бити кобно током борби. Дуга коса и брада нису допуштени ни по уласку у специјалне снаге, осим ако није потребно за посебне мисије, као када су амерички специјалци пуштали браде како би се инфилтрирали међу талибане у Авганистану. Америчким специјалцима је било допуштено да носе браду и косу и када су се кретали кроз племенска подручја, како не би били препознати као странци.

Међутим, због потенцијалне рањивости је по правилу забрањено пуштање дуге косе и браде и због тога јединице као Navy SEALS, Zelene beretke и Alfa Grupa имају строга правила о изгледу професионалних војних лица. Након што су престале активности у појединим областима, 2010. је америчким специјалцима у Авганистану наређено да се обрију у складу са војним правилима „, пише Вејн Мадсен.

Но, прича не завршава овде. Симон Шустер, новинар часописа ТАЈМ, одлази на пут у источну Украјину како би разоткрио мистерију и проналази човека којег смо данима гледали у штампаним и електронским медијима. Шустер се 21 април у Краматорску сусреће са славним брадоњом којега су западни медији прогласили „припадником руских специјалних снага“. Супротно тврдњама Кијева и Беле куће, брадати милитант није никакав „руски саботер ГРУ – а“, него обичан борац локалних јединица из Славианска који је из Русије дошао као добровољац.

Реч је о Александру Можајеву који се Бараку Обами и пучистичкој влади у Кијеву „захваљује што су га унапредили у официра руске елитне јединице и у неку му је руку жао што то ипак није истина“.

„Свако ко је икада провео неколико дана на просторима источно од Украјине, највероватније је видео војника Александара Можајева који је осумњичен да је „агент руске владе“. Њега је тешко не приметити и то не само зато што је украјинска влада пре неколико дана објавила његове фотографије, него због његове браде налик на лопату, због које је постао заштитни симбол федералиста“, у репортажи за ТАЈМ пише новинар Симон Шустер.

Прошле недеље су власти из Кијева предочиле нове фотографије које доказују да је Можајев „руски војни обавештајац из јединице ГРУ „.

Информације су поделили са високим западним званичницима и новинарима. По њиховом мишљењу је то доказ како је цео Доњецки регион, индустријско средиште источне Украјине, „по заповести Кремља окупирана од стране руских специјалних снага“.

По њиховом мишљењу, да су руски специјалци заиста у источној Украјини, на улицама градова попут Словиански би био ред и мир. Не би било ни опасности од војне кампање против цивилног становништва и наоружаних припадника локалне самоодбране, међу којима се налази и најпознатији брадати „специјалац“ на свету – Александар Можајев.

„Након два напада на тај град од 120.000 становника, становницима је ситуација изгледала пуно опаснија и хаотичније од онога што су видели на Криму, где су цели задатак скоро неприметно обавили дисциплиновани и професионални руски војници. Осим тога, град је у приличном хаосу јер локална самоодбрана која држи под контролом Славиански је, наводно, мешавина бивших и пензионисаних војника из града, проруских националиста и етничких Козака из целог бившег Совјетског Савеза „, пише руска Правда.

„Можајев је руски држављанин, али је сада пријатељ са онима који су наоружани аутоматским пушкама, ракетним бацачима, тенковима и оклопним возилима одузетих од украјинске војске“, рекао је амерички новинар.

Алекандер Можајев и његови другови имају Славиански под контролом од првих дана окупације зграде локалне управе, но, Симон Шустер тврди „како није видео ништа што би упућивало да они примају финансијску помоћ од Русије“.

„Борци имају мало горива, чак су питали нас новинаре да им у замену за интервју оставе свој бензин, рекавши „како немају довољно за патролу“. Тврдње Кијева о „сепаратистичкој побуни“ у Славинаску, коју руска влада подстиче новцем, оружјем и људством, изгледа да је далеко од стварности“, прича Шустер.

„Можајев је живи пример те нелогичности. Покушавајући га повезати са руском јединицом Спецназ ГРУ, Кијев је као доказ предочио 2 мутне фотографије. На једној од њих, вероватно из 2008., током руске инвазије на Грузију, види се брадати човек са ознаком „Спецназ ГРУ“ на рукаву униформе. На другој фотографији, снимљеној ове године у источној Украјини, види се Можајев међу истим федералистима. Власти у Кијеву тврде да је на фотографијама реч о истој особи. Можајев тврди како је све лаж, иако му читава ова прича ласка“, наставља своју прилично занимљиву репортажу Симон Шустер.

Према пасошу коју је показао, Можајев је некада био новинар и рођен је у Белореченску, региион Краснодар. У источну Украјину је дошао јер је то подручје традиционално настањено ратоборним Козацима, којима припада и сам Можајев. Према његовим речима, било би му драго да је служио у руској специјалној јединици, али је служио обичну војску из које је у пензији са чином наредника отишао средином ’90 – их“, додаје амерички новинар.

Отишао је у Украјину у марту, делом због руског национализма, делом због авантуризма, а делом и зато што се, према његовим речима, скрива од руског правосуђа. Алекандер Можајев каже да га је отприлике у исто време када је у Украјини свргнут стари режим, правосуђе у Краснодару оптужило да је „претио да ће убити неког” . Тада се нашао на федералној потерници и одлучио се на бег.

У последње време Кијев на све начине покушава да докаже да у источној Украјини делују руске специјалне снаге. Њујорк тајмс је као „доказ “ објавио серију фотографија које су америчком Стејт департменту послале власти из Кијева, а нажалост, неке и ОЕБС.

Међу њима су и фотографије Александара Можајева. Нејасно је у којој мери су те фотографије утицале на амерички став о украјинској кризи, међутим, портпаролка Стејт департмента, Jennifer Psaki, тврди како Сједињене Државе и њихови савезници “ е сумњају у везу између Русије и наоружаних група у источној Украјини“.

„Чак и да таква веза постоји, то неће бити тако очигледно као на Криму“, тврдњу Jennifer Psaki коментарисао је Симон Шустер који нам је расветлио „мистерију “ руског брадатог специјалца – „страх и трепет свих ратова од Грузије до данас“. То што је човек пешачки наредник у пензији од 1990., није уопште важно.

У сваком случају, АлександруМожајеву, као пензионисаном нареднику, можемо само да честитамо на овако „стреловитој каријери“ за коју може да захвали Јаценјуку, Авакаову, Турчинову, Стејт департменту и Њујорк тајмсу.

(Адванце – донекле посрбио – СРБИН.ИНФО)

Ознаке: медији, Н. Бабић, Русија, руски специјалци, Украјина