Juče popodne, čim se u Beogradu naoblačilo i vetar zapevao, Ćacilend kod Skupštine počeo je – da leti. Ne u prenosnom smislu. Leteo je bukvalno. Šatori naprednjačke paravojne kulture, postavljeni da svedoče o odbrani diktature od slobode, podigli su se kao noćna mora i nestali u pravcu južnog neba.

Ћаци у стратосфери: Данас, на месту на којем је још до јуче стајала „врхунска логистичка подршка режиму“, остало је само неколико отргнутих шатора на узвишењу – и туга једног паркинга. Као да је и сам асфалт одахнуо.

Снимци који круже друштвеним мрежама говоре више од речи: последњи шатори полећу, носи их ветар као што истина носи лажи. Грађани коментаришу:

👉 „Бог у фазону: Добро, је л’ морам баш све сам?“

👉 „Ћацији лете у небо.“

👉 „Одлетело знање. Ни природа их неће.“

👉 „То је њихов карактер. Све што направе – падне, прорaди клизиште или однесе ветар.“

И заиста, нема бољег симбола овог режима од шатора који не може да издржи ни један удар ветра, а треба да издржи терет историје.

Поставља се једино питање: ако им сутра падне и надстрешница, хоће ли коначно схватити шта значи „небо се отворило“?

Oznake: SNS, ćacilend, šatori