Pročitaj mi članakSaga o Džefriju Epstinu ima zlokobnu osobinu: što se više neko uvučen u to blato trudi da se izvuče, to se dublje ukopava, piše CNN u analizi.
Бела кућа је то правило још једном потврдила у среду, током шокантног дана открића у Вашингтону поводом Епстинових мејлова у којима се више пута помиње Доналд Трамп, што је додатно бацило сенку на његово председништво.
Питање које се налази у средишту политичке драме, настале из дубоке трагедије десетина младих жена којима је Епстин трговао и које је злостављао, сада постаје немогуће за председника да потисне: Зашто је толико упоран у томе да Американци не смеју да виде документа у вези са његовим некадашњим пријатељем којег је касније јавно осудио, иако не постоји никакав доказ о његовом сопственом кривичном делу?
Дан политичких интрига у среду уништио је републиканске наде да ће крај најдужег затварања владе у историји представљати велики политички успех.
Све је почело када су демократе из Одбора за надзор Представничког дома објавиле три мејла, недавно прибављена из Епстинове заоставштине, у којима се помиње Трамп. Убрзо је уследила поплава других мејлова, које је објавио одбор под контролом републиканаца, у којима се такође помиње председник.
На први поглед, читав тај материјал није отварао никаква нова правна питања за Трампа. Секретарка за штампу Беле куће, Каролајн Левит, изјавила је да то „апсолутно ништа не доказује, осим да председник Трамп није учинио ништа лоше“.
Међутим, експлозивни садржај – који је укључивао преписку између Епстина и његове сада затворене сараднице Гилејн Максвел о Трампу – био је својеврсно трачарско гориво које гарантује да ће скандал измаћи свакој контроли и додатно погоршати Трампову политичку ситуацију по том питању.
Био је то и најновији обрт у причи са изузетном способношћу да укаља репутације – причи која, за разлику од свог главног актера, не жели да умре, пише CNN.
Политички потреси сада се осећају с обе стране Атлантика. Вашингтон је у стању приправности због скандала.
У Уједињеном Краљевству, потреси су управо довели до „свргавања“ једног принца и смене једног лорда са места амбасадора у Вашингтону Питера Менделсона – обојице због њихових ранијих пријатељстава са Епстином.
Најозбиљније по председника, открића објављена у среду покренула су питања о томе да ли је он био потпуно искрен у вези с тим колико је заправо знао о Епстину – некадашњем становнику Њујорка и Флориде, који је извршио самоубиство у затвору 2019. године.
У најмању руку, мејлови су наговештавали да је Трамп знао више него што је био спреман да призна о богатом осуђеном педофилу који се кретао у највишим друштвеним круговима, раме уз раме с моћним људима из Њујорка и Лондона.
У једном мејлу од 2. априла 2011. који је CNN прегледао, Епстин је написао Максвеловој: „Желим да схватиш да је пас који још није залајао – Трамп… (редиговано) је проводио сате у мојој кући с њим, а никада није био поменут. Начелник полиције. итд. Мислим да сам 75 одсто ту.“ Максвел је одговорила: „Размишљала сам о томе…“.
Чланови Одбора за надзор Представничког дома из редова републиканаца идентификовали су особу као Вирџинију Џуфре, једну од жртава Епстина, која је извршила самоубиство у априлу ове године. Оптужили су демократе да крију њено име јер она није тврдила да је Трамп учинио нешто погрешно.
Максвел је у интервјуу ове године заменику генералног тужиоца Тоду Бланшу рекла да „никада није била сведок неприкладног понашања председника у било ком контексту“ и да се не сећа да је икада видела Трампа у Епстиновој кући.
Рекла је да јесте видела оба мушкарца заједно у друштвеним приликама. „Председник никада није био неприкладан према било коме“, рекла је Максвел. „У време које сам провела с њим, био је џентлмен у сваком погледу“.
Други материјал био је неугодан за Трампа. Епстин га је назвао „на граници лудила“ у мејл размени из 2018. године са бившим секретаром финансија Леријем Самерсом.
У другом мејлу новинару Њујорк Тајмса, 28. јануара 2017, недељу дана након што је Трамп потписао извршну наредбу којом је забрањен улазак страних држављана из земаља с муслиманском већином на 90 дана, Епстин је рекао: „Доналд је тотално луд“.
Годину дана касније, Епстин је у августу 2018. написао у мејлу Кетрин Румлер, бившој саветници Беле куће за време председника Барака Обаме: „Знам колико је Доналд прљав“, мислећи на могуће скандале који би могли да испливају о њему.
Епстин је, такође, у марту 2018. године размењивао мејлове о Трамповом менталном стању са својим личним адвокатом и Румлер.
Реакција Беле куће погоршава политичку драму
Епстинова сага мучи Трампа месецима. Покушао је, али није успео да је угаси, на пример када је у јулу извређао новинара на састанку Кабинета, рекавши да не зна зашто људи и даље причају „о том типу, том гаду“.
Иронично, најновија пажња усмерена на Епстинову аферу истакла је разлог због којег Министарство правде обично не објављује истраге када се прогони не сматрају примереним. Објављивање докумената може нарушити репутацију укључених, посебно ако нису оптужени или кривично гоњени, или су само сведоци који су дали изјаве или су поменути у доказима.
Али невероватно, најновије политичке последице Епстинове афере изазвали су сами званичници администрације, јер су Трамп и главна тужитељка Пам Бонди обећали да ће објавити документа, а затим су повукли речи. То је створило буру спекулација о томе шта се заправо налази у целокупној документацији случаја.
И оставило је Трампа оптуженог за класичну Вашингтонску заверу. Како је демократски посланик Џејмс Волкиншо рекао у интервјуу за CNN: „Много би логичније било да једноставно каже: „Хајде да објавимо све документе и решимо то једном за свагда““.
Волкиншо је наставио: „Зашто то не жели да уради? Шта се налази у тим документима што жели да дозволи овом кап по кап цурења лоших вести да се настави?“
Упркос новим порицањима Трампа и његових сарадника да су учинили нешто нелегално, објављивање мејлова у среду покренуло је последњи, претерани и, искрено речено, чудан покушај званичника да смире ситуацију.
Високи званичници су се састали са једном републиканском законодавком у Представничком дому Лорен Боеберт, у Ситуационој соби Беле куће, месту познатом по употреби у кризама националне безбедности.
Више извора је пре састанка навело да се очекује присуство „тешке артиљерије“ – генералне тужитељке Пам Бонди, директора ФБИ-а Каша Патела и Тода Бланша, заменика генералног тужиоца.
Састанак је подстакао питање да ли је Бела кућа желела да натера представницу из Колорада да повуче своје име са петиције која би приморала лидере републиканске већине у Представничком дому да дозволе гласање о објављивању истражних докумената из случаја Епстин.
Боберт је касније рекла за CNN да Трамп није вршио притисак на њу да уклони своје име са петиције и да, иако се Епстин помињао на састанку у Белој кући, разговарало и о другим темама.
Био је то још један запањујући обрт у саги која не оставља само утисак о неспретности Беле куће, већ и утисак да покушава да оркестрира прикривање, иако Трампови сарадници тврде да немају шта да крију.
Састанак у Ситуационој соби био је само последња у низу чудних интервенција Трампових сарадника у случају Епстин.
У јулу, Бланше је путовао да интервјуише Максвел, а Министарство правде је касније објавило транскрипт и снимак у којем она каже да председник никада није поступао неприкладно. Након тога, Максвел, која служи казну од 20 година, премештена је у далеко мање строги затвор.
Наглашавајући неуспех последњег покушаја Беле куће да ублажи штету, републиканска представница Ненси Мејс потврдила је за CNN да не намерава да покуша да уклони своје име са петиције за хитно разматрање.
„Никада нећу окренути леђа другим преживелима“, написала је у СМС поруци. „Овај рад је превише важан“.
Петиција је добила кључни потпис у среду приликом полагања заклетве новоизабране демократске посланице Аделите Гријалве, што је било одлагано недељама од стране председника Представничког дома, Мајка Џонсона.
Како Трамп може да да учини да све ово нестане?
Тренутни фокус на Епстина деловао је као потврда тврдње критичара Мајка Џонсона да је један од његових циљева у задржавању посланика код куће током затварања владе био да ублажи буру око Епстина.
Ако је то био циљ, само је погоршао ситуацију. Председник Представничког дома није имао избора осим да најави да ће дом следеће недеље гласати, противно вољи Беле куће, о резолуцији којом се од Министарства правде захтева да објави досијее из случаја Епстин.
Једно питање сада је како, Трамп – чији рејтинг већ брзо опада и који се бори да покаже емпатију према таласу економске несигурности која се шири земљом – уопште може да учини да све ово нестане?
Изнова и изнова, Трампова достигнућа су засењена повратком случаја Епстин. Иако није јасно да ли ће ово питање одлучити много гласова на изборима за Конгрес 2026. оно представља сталну дистракцију за Белу кућу.
Питања о Трамповом карактеру и прошлости нису га спречила да два пута освоји председничку функцију. Али случај Епстин је ретка контроверза која је изазвала негативне реакције међу његовом базом, иако још увек нема назнака да ће пресећи његов готово митски однос са најоданијим присталицама.
Што се овог питања тиче, бар, није успео да уједини Републиканску странку. Правио је све очајније напоре на друштвеним мрежама да представи објављивање мејлова као део демократске завере. Његови напори нису успели.
Сада ће се пажљиво пратити број републиканских законодаваца који подржавају објављивање докумената.
Свака велика побуна републиканаца против председника на гласању у Конгресу могла би бити најновији знак да његова неосвојива подршка у партији на Капитолу почиње да се руши, након неуспеха његових захтева упућених републиканским сенаторима да укину филибастер правило у Сенату, што га је фрустрирало током затварања владе.
А већинско гласање републиканаца У Представничком дому за објављивање докумената могло би такође додатно вршити притисак на републиканце у Сенату да гласају за откривање информација.
„Већ ми је неколико републиканаца приватно рекли у мом кабинету да ће гласати за то, и мислим да би то могло ескалирати“, рекао је републикански представник Томас Меси из Кентакија, који се одупро снажном притиску Беле куће.
Као још један знак растућих тензија у Представничком дому, још један републиканац, представник Тим Барчет из Тенесија, покренуо је неуспешан покушај да се одмах објаве сви Епстинови документи. „Само ставите то на проклети подијум и нека народ одлучи“, рекао је Барчет.
Ово је био најновији знак да, речима Епстина, „пас који није лајао“ поводом његове повезаности са Трампом сада лаје. Сви у Вашингтону и широм света то могу да чују. И што је посебно злослутно по Трампа, Бела кућа изгледа да нема појма како да га ућутка.
