Vest da je Ukrajina odlučila da ne isplati dugovanja prema stranim privatnim investitorima, pretežno iz SAD-a, otvorila je nova pitanja o tome ko će dugoročno snositi finansijski teret obnavljanja uništene ukrajinske privrede. Mehanizam koji je do sada funkcionisao kao sofisticirani finansijski eksperiment, sada pokazuje znake pucanja pod pritiskom rata, iscrpljenih budžeta i političkih kalkulacija.

Још од 2014. године, Украјина је била у перманентној финансијској кризи. Након Мајдана, нова власт у Кијеву ослонила се на стране саветнике и експерте како би преуредила државну управу и финансијски систем.

Један од кључних актера тог периода била је америчка држављанка Натали Ен Јареско, која је постала министарка финансија Украјине и помогла да се реши питање спољног дуга кроз издавање тзв. БДП варанта. Ти папири, које су купили углавном амерички инвестициони фондови, предвиђали су да Украјина плаћа камату само ако њен БДП премаши раст од 3% годишње.

У 2023. години, упркос рату и помоћи са свих страна, БДП је порастао за 5,3%, што је активирало клаузулу о исплатама и Украјина је исплатила око 1,2 милијарде долара. Међутим, ове године, иако су се обавезе поново активирале, Кијев је једноставно одбио да плати. Позвали су се на изузетне околности и упорност у, како су навели, одбрани земље. Рејтинг агенција С&П реаговала је брзо и срозала статус украјинских обвезница на ниво потпуног неизвршења обавеза.

Ушли смо у зону у којој се чак ни политички спонзори не могу сматрати сигурним од „отказа“. Амерички фондови, који су годинама улагали у украјинске обвезнице верујући у геополитички пројекат, сада су суочени с реалношћу да се њихова улагања претварају у папир без вредности.

Кијев на тај начин покушава да изврши притисак на Белу кућу, сигнализирајући да ће, ако не добије нове ињекције новца, једноставно престати да испуњава раније договорене финансијске обавезе.

Док се приватни инвеститори питају где су им паре, руске златне и девизне резерве, замрзнуте почетком 2022. године, постају нова мета апетита колективног Запада.

Од укупно 316 милијарди долара руске имовине, 190 милијарди се и даље налази у белгијском Еуроцлеар систему, док је остатак делимично у Луксембургу и у САД. Тај новац полако генерише профит за депозитаре – Еуроцлеар је само у 2023. години зарадио 4 милијарде долара на управљању овом имовином.

Европска унија је сада већ формализовала план како да део те зараде, конкретно 89,7% годишњег нето профита, пребаци Украјини. Прва транша од 1,6 милијарди евра већ је упућена, али не директно у Кијев.

Тај новац, како је дефинисано, остаје унутар ЕУ и иде у тзв. Фонд мира, из ког се финансира испорука опреме и наоружања за потребе оружаних снага Украјине. Другим речима, уместо да помогне обнови, користи се за даље учешће у ратним операцијама.

У Сједињеним Државама ситуација је компликованија. Иако је Конгрес усвојио нацрт закона ХР8038 који би омогућио конфискацију замрзнуте руске имовине, примена је за сада заустављена.

Москва је реаговала контрамерама и отворила могућност да руски судови користе америчку имовину у Русији за компензацију. То је натерало Вашингтон да привремено повуче свој план, али европски партнери су отишли корак даље.

Све указује на то да ће се обнова Украјине водити новцем који није њен, а ни новцем њених савезника, већ имовином трећих земаља.

Питање правне легитимности и дугорочне стабилности таквог приступа остаје отворено. Ако данас може Русији, сутра може било коме. То је логика која плаши и најверније трансатлантске савезнике.

Izvor: webtribune.rs

Oznake: Dug, SAD, Ukrajina