Амерички председник Доналд Трамп, незадовољан континуираним руским нападима на Украјину и фрустриран спорим напретком мировних преговора, разматра увођење нових санкција Русији већ ове недеље, сазнаје Тхе Wалл Стреет Јоурнал из извора блиских Белој кући.

Иако се према тим изворима не очекују додатне санкције банкарском сектору, Бела кућа разматра низ других мера којима би се руски председник Владимир Путин приморао да попусти за преговарачким столом – укључујући и предлог о 30-дневном примирју који Украјина подржава, али који Kремљ и даље упорно одбацује.

Трамп је у недељу први пут јавно прокоментарисао могућност увођења нових санкција. „Апсолутно разматрамо ту опцију“, поручио је. „Убија пуно људи. Не знам шта није у реду с њим. Шта му се, забога, догодило?“, рекао је Трамп, не скривајући љутњу према руском лидеру с којим је раније тврдио да има „посебан однос“.

Према незваничним информацијама из врха америчке администрације, Трамп разматра и могућност потпуног повлачења из мировног процеса уколико „завршни покушај“ не донесе резултате – што би био преседан за председника који је у кампањи тврдио да ће рат у Украјини зауставити „већ првог дана“ свог мандата.

У случају америчког одустајања од преговора, остаје нејасно да ли ће Вашингтон наставити с војном помоћи Kијеву, што би могло имати далекосежне последице по стање на фронту и равнотежу снага.

„Председник Трамп је јасно ставио до знања да жели мир кроз преговоре“, изјавила је портпаролка Беле куће Kеролајн Левит, додајући да „мудро оставља све опције отворене“.

Овај заокрет означава нову фазу у захлађивању односа између САД и Русије – односа који су и у претходним месецима били изузетно турбулентни. Трамп је на почетку мандата веровао да може поправити односе с Москвом захваљујући, како је тврдио, свом личном утицају на Путина.

Жесток руски напад на Kијев
Само неколико сати након Трампове најаве могућих нових санкција, Русија је узвратила најјачим ваздушним нападом на Украјину од почетка рата – лансиравши више од 350 дронова и најмање девет крстарећих ракета. Украјинска ваздушна војска потврдила је да се ради о најинтензивнијем нападу од фебруара 2022. године, док је Москва тврдила да је напад одговор на украјинске нападе на руску територију.

Трамп, који се у кампањи хвалио да ће „у једном дану окончати рат“, за сада није успео да издејствује никакав озбиљан уступак од руског председника. Напротив, Путин је појачао агресију, игноришући све мировне иницијативе које стижу из Вашингтона.

У понедељак је немачки канцелар Фридрих Мерц објавио да су САД, Немачка, Француска и Велика Британија укинуле ограничења домета за оружје које су испоручиле Украјини – што сада омогућава Kијеву да гађа војне циљеве дубоко унутар руске територије. До сада је Украјина смела да користи западно оружје искључиво на ограниченом подручју.

Администрација Џоа Бајдена била је против такве одлуке, плашећи се ескалације сукоба, али очигледно је дошло до промене става. Бела кућа за сада није званично коментарисала ову промену.

Трампов однос према Путину у првим месецима мандата осцилирао је – од претњи санкцијама и оштрих изјава, до идеја о укидању трговинских баријера и америчким улагањима у Русију. Међутим, последњих дана реторика постаје све тврђа.

„Познајем га годинама, увек смо се добро слагали, али сада шаље ракете у градове и убија цивиле. То ми се никако не свиђа“, рекао је Трамп у недељу. „Разговарамо о миру, а он истовремено бомбардује Kијев и друге градове. То ми се не свиђа. Уопште.“

Бивши амерички амбасадор у Украјини, Вилијам Тејлор, коментарисао је Трампову промену тона: „Изгледа да Трамп сада почиње да схвата ко је Владимир Путин. Питање је – хоће ли то схватање довести до конкретних потеза? Хоће ли увести стварне санкције?“

„Одговор за сада изгледа овако: Трамп је на ивици закључка – или га је већ донео – да је Путин препрека миру“, додао је Тејлор.

Ознаке: Путин, Русија, Трамп, Украјина