Обраћајући се синоћ новинарима у Белој кући, амерички председник је рекао: „Речено нам је да се убијање у Ирану зауставља – заустављено је – престаје. И нема плана за погубљења, нити за погубљење – тако да ми је то речено на основу поузданих извора.“
Није понудио никакве детаље и рекао је да САД још увек нису потврдиле те тврдње.
Трамп је последњих дана више пута говорио о томе да ће доћ да помогне иранском народу, рекавши да су САД „спремне“ ако Иран почне да пуца на демонстранте.
Али упркос извештајима да је чак 3.428 Иранаца убијено и да су погубљења као казна неизбежна, Трамп није дао никакву изјаву о војној акцији. Сматра се да је размотрио све опције за напад на Иран, али није био уверен да би било која појединачна акција довела до одлучне промене, пише Гардијан.
Рекао је да је добио уверавања од „веома важних извора са друге стране“ да је Техеран зауставио употребу смртоносне силе над демонстрантима и да неће бити погубљења.
„Данас је требало да буде много погубљења“, рекао је Трамп, додајући да „погубљења неће бити – и ми ћемо то сазнати“. Није дао процену броја убијених, бројку коју је рекао у уторак да ће му дати његови званичници. Процене се значајно разликују, од мање од 2.000 до више од 12.000.
Преокрет у Ирану: Власти сад тврде да млади демонстрант није осуђен на смрт
Иранско правосуђе демантовало је наводе да је млади демонстрант Ерфан Солтани осуђен на смрт и поручило да неће бити обешен, иако је његов случај претходних дана изазвао снажан страх и међународну пажњу. Солтани је раније помињан као први учесник актуелних протеста у Ирану коме је наводно изречена смртна казна, али су државни медији, позивајући се на судске изворе, саопштили да таква пресуда не постоји.
Према званичном објашњењу, 26-годишњи Солтани, који је ухапшен 10. јануара током протеста у Карају, терети се за „удруживање против унутрашње безбедности државе и пропагандне активности против режима“.
Иранско правосуђе наводи да се за овакве оптужбе не изриче смртна казна, чак и у случају да суд потврди кривицу. Он се тренутно налази у централном затвору у Карају.
Ипак, данима је владала потпуна неизвесност. Организације за људска права и чланови породице тврдили су да је Солтанијево погубљење било заказано, али да је у последњем тренутку одложено. Породица је имала веома мало информација о његовом стању, осим кратког сусрета непосредно пре наводног термина егзекуције. Тек неколико сати касније затворске власти су их телефоном обавестиле да је погубљење одложено, без икаквих додатних детаља.
Једна од његових рођака, Сомаје, која живи у иностранству, описала је сате и дане ишчекивања као мучне, подсећајући да иранске власти погубљења често спроводе у зору, током јутарњег позива на молитву. „Неизвесност ме убија. Не могу да престанем да мислим на Ерфана“, рекла је она кроз сузе, питајући како је могуће осудити на смрт, како каже, мирног и добродушног младића.
У међувремену, Ерфан Солтани је постао симбол отпора међу иранским активистима, у тренутку када власти појачавају репресију над националним протестним покретом.
