Ovaj tekst je zasnovan na dostupnim činjenicama i analizama. Podsticaj za ovu analizu, izazvale su poslednje kontroverzne izjave rektora Đokića koji tvrdi da nije politički protivnik vlasti, ali bi voleo da bude na studentskoj listi, kao i pisanja i izveštavanja pojedinih medija. Tekst je poslat na imejl adresu Rektorata i do objavljivanja ovog članka, nismo dobili odgovor. Portal Srbin.info, ostaje otvoren za objavu demantija.

Владан Ђокић, ректор Универзитета у Београду (БУ) и кључна фигура студентских протеста 2024, израстао је у симбол отпора против власти, али и у центар контроверзи које указују на систематску изградњу паралелних структура моћи унутар академске заједнице. Његова блиска сарадња са Младеном Шарчевићем, бившим министром просвете и дугогодишњим актерима у образовању, заједно са укљученошћу декана у блокаде факултета, као и у управу неколико фондација, отвара питања о томе да ли је Ђокић намерно стварао алтернативну мрежу утицаја, као и да ли је та мрежа можда под утицајем интереса страних универзитета.

Академски успон и улога Шарчевића

Владан Ђокић, урбаниста и бивши продекан и декан Архитектонског факултета, изабран је за ректора БУ без јасне подршке Сената, што је подстакло гласине о политичком утицају. Његов успон био је обележен подршком Младена Шарчевића, бившег министра просвете (2016-2020) и садашњег в.д. директора „Службеног гласника“. Ђокић је изабран за ректора УБ 25. маја 2021. гласањем у Савету (23 гласа за, 17 против) – иако је процес „бременит процедуралним неправилностима и притисцима“ Пре тога, 2020. бивша сарадница на Архитектонском факултету поднела је приговор Етичком комитету Универзитета, тврдећи да је Ђокић блокирао њено унапређење у корист другог кандидата; приговор је одбачен у априлу 2021. (https://nova.rs/vesti/drustvo/novi-rektor-bu-podrska-od-sarcevica-clanska-karta-zvezde/)

Шарчевић, рођен 1957. у Београду, образовао се на Природно-математичком факултету и Центру за мултидисциплинарне студије, а са 33 године постао је директор ОШ „Никола Тесла“. Као оснивач приватног образовног система „Руђер Бошковић“ и других школа у региону, Шарчевић је дуго био део система, промовишући комерцијализацију образовања. Након министарства, где је изазвао критике изјавама о вршњачком насиљу, постављен је за саветника председника Александра Вучића, а касније и за директора „Службеног гласника“. Током 2018. године је доводио стране инвеститоре са циљем да оформе приватан медицински факултет у Београду.

Шарчевићева подршка Ђокићу могла би да буде део стратегије интеграције страних универзитета, идеју коју је Вучић истицао пре почетка протеста 2024. Ова визија подразумева увођење међународних институција, што би могло да стави државне универзитете, попут БУ, у подређен положај, а приватне актере попут „Руђер Бошковић“ у центар профита.

Фондације и паралелне структуре

Ректор Ђокић је активно укључен у три фондације:

„Академски дипломатски клуб“ (АДК), основан фебруара 2024, пре почетка протеста, где је на позицији председника управног одбора. 

Друга фондација је „Задужбина Бранислава Крстића“ , где је члан управе и трећа фондација ,,Универзитетска фондација за станове – Београд“, где је такође укључен.

Питање које се намеће у вези са радом „Универзитетске фондације за станове“ јесте управљање и приходи од паркинг простора у оквиру универзитетског насеља (Универзитетског насеље, блок 30, Нови Београд), а то је да ли новац од паркинг простора у универзитетском насељу, који припада Фондацији за решавање стамбеног питања младих научних радника УБ, прикупља сама фондација или је тај простор уступљен приватнику који је подигао цене и сада остварује профит изнад тржишне вредности?

Ово питање је кључно за утврђивање транспарентности у раду фондације, с обзиром на њену мисију и јавни карактер, као и због сумњи у могући сукоб интереса и комерцијализацију простора намењених младим истраживачима.

Управни одбор АДК-а укључује кључне фигуре које су сада активне на факултетима, попут Владимир Цветковић (Факултет безбедности), бивши декан Правног факултета и други професори, декани, бивши декани, проректори за наставу, државни функционери при Министарству просвете: Владимир Цветковић, Владимир Поповић, Зоран Мирковић, Небојша Бојовић …

Овај усклађени ангажман указује на могућност да је ректор Ђокић, уз подршку Шарчевића, градио паралелну мрежу утицаја унутар Универзитета у Београду – структуру која делује изван редовне институционалне контроле, са циљем да обликује и утиче на ток студентских протеста у складу са својим интересима и обезбеди преговарачку моћ у будућим одлукама о високом образовању.

Статут АДК-а (Члан 22) обавезује фондацију да ради транспарентно, али сајт је заштићен шифром.

Финансијски извештај фондација није поднела Агенцији за привредне регистре (АПР) од оснивања до јуна 2025. Ово крши Закон о задужбинама и фондацијама (Члан 8 ,,Задужбина и фондација обавезне су да годишњи финансијски извештај доставе Агенцији за привредне регистре (у даљем тексту: Агенција), у складу са законом којим се уређује рачуноводство и ревизија.“) и Закон о рачуноводству (Члан 29), подстичући сумње на прикривање финансијских токова.

Блокаде и конфликт интереса

Декани и професори попут Цветковића истовремено су чланови управе АДК-а, што подиже питање да ли се жели да оправдани протести против режима Александра Вучића буду манипулисани изнутра саме академске заједнице ради приватних циљева, а у корист саме СНС-СПС власти. АДК, основан пре протеста, могао би да буде платформа за преговоре са властима или странцима, чиме би се осигурала корист за групу која је организована у оквиру фондације. Вишеструко ангажовање ректора Ђокића у више фондација, уз његову ректорску дужност, потенцијално крши Закон о спречавању корупције (Чланови од 45-50, а нарочито члан 49 који каже ,,Јавни функционер не сме да буде члан органа удружења, нити његов заступник, ако између јавне функције и чланства у органу удружења или заступања удружења постоји однос зависности или други однос који угрожава или би могао да угрози његову непристрасност или углед јавне функције или ако је законом или другим прописом забрањено да јавни функционер буде члан органа одређеног удружења.“), јер би могао да занемари основне обавезе ради личних или групних интереса. Као ректор и члан више управних одбора, Ђокић би могао бити у директном конфликту интереса.

Такође је отворено и важно питање улоге Тање Лубардић у вођењу медијске службе УБ. Према информацијама које смо добили из универзитетских кругова, постоји бојазан да она не дозвољава формирање независног медијског тима УБ, иако су поједини декани то изричито захтевали.

Поставља се питање:

Зашто медијска служба УБ, под вођством Тање Лубардић, спречава успостављање независног медијског тима УБ, иако су неки декани то званично тражили? Да ли се тиме ограничава слобода информисања унутар академске заједнице и прикривају спорни процеси који би били предмет јавности да Универзитет има своју транспарентну и аутономну професионалну и независну медијску службу?

Ово питање је нарочито важно у контексту контроверзи и криза поверења које потресају Универзитет у последњим месецима.

Потенцијални мотиви и утицај

Шарчевићева визија приватног образовања и Ђокићеве паралелне структуре могли би да буду уско повезани са Вучићевом идејом о страним универзитетима. „Универзитетска фондација за станове“ могла би да служи као механизам за обезбеђивање инфраструктуре за ове институције, док АДК промовише дипломатске, академске и комерцијалне везе са странцима. Овај план, можда замишљен пре протеста, сада се поклапа са Ђокићевим активностима, иако он јавно заговара супротне циљеве.

Посебну пажњу привлачи „„Академски дипломатски клуб“ (АДК),“, чији статут (Члан 14) наводи постојање 10 чланова међународног савета. Ипак, имена ових чланова нису објављена, упркос обавези јавности рада утврђеној сопственим статутом. Ова тајновитост подиже питања о томе ко стоји иза ове фондације и да ли су међународни саветници повезани са страним универзитетима или инвеститорима. Због тога позивамо ректора Ђокића да, у складу са прописима своје фондације, објави имена чланова савета, јер недостатак ових података додатно компромитује транспарентност и отвара простор за спекулације о спољним утицајима, да отвори сајт фондације и да поднесе финансијски изгвештај.

Владан Ђокић, уз подршку Младена Шарчевића, можда је изградио паралелну формацију унутар БУ, користећи декане и професоре као део стратегије. Недостатак финансијских извештаја и заштићеност сајтова фондација указују на могуће прикривање интереса, вероватно повезаних са комерцијализацијом и деградацијом постојећег државног високог образовања. Потребна је хитна истрага надлежних државних инспекција,, АПР-а  да се расветли природа ових веза и заштите интереси студената и академске заједнице.

Izvor: Srbin info