Подешавања / Settings

Косовски Уставни суд суспендовао је данас Споразум о формирању Заједнице српских општина. Формирање ЗСО суспендовано је до коначне одлуке овог суда.

Реагујући на Коцијанчичину изјаву, премијер Вучић је подсетио да Србија спроводи све договорено, а Приштина онај најважнији део, о формирању ЗСО, који чини 40 одсто Бриселског споразума, није ни почела да испуњава.

Представници ЗСО на Косову ће бити хапшени ако не буду радили по закону и не буду поштовали одлуке његове владе, тврди шиптарско-окупаторски премијер на Космету, Иса Мустафа.

Eнтитетски Уставни суд на таj начин jе одбацио вето Бошњака на одлуку Народне скупштине о расписивању референдум, што значи да одлука може да ступи на снагу.

Зачуђује мир који влада Београдом и другим српским градовима. Срби су увијек знали реагирати на сличне догађаје. То су показали много пута у повијести. 2008. организирали су масовне скупове по Србији с паролом „Косово је срце Србије“. Овај пута ништа. Очито су се заситили борбе за Косово.

После целодневних разговора у Бриселу, премијер Александар Вучић рекао је да су постигнути договори о формирању ЗСО, телекомуникацијама, Парку мира и енергетици и да су сви споразуми потписани.

УС РФ Устав земље ставио и изнад европске конвенције о људским правима и слободама, а кључни став одлуке гласи: „Европска конвенција за заштиту људских права и основних слобода и правни ставови Европског суда за људска права засновани на њој не могу да доводе у питање примат Устава Руске Федерације“

Занимљиво је да је компанију „Бучај“, која је по речима Хашима Тачија међу онима „које су највише дале косовској привреди“, у поступку против Србије заступао адвокат из Ниша, иначе бивши припадник ВС.

Уставни суд Србије утврдио је да није у сагласности са Уставом Уредба о контроли преласка административне линије према Аутономној покрајини Косово и Метохија, објављено је на сајту тог суда.

Значи, није “потврђени међународни уговор, закон или други општи акт“ па се Уставни суд елегантно огласио ненадлежним да се њиме бави.

Српска радикална странка најоштрије осуђује политички инструментализоване судије Уставног суда које су одбиле да се изјасне о питању уставности Бриселских споразума с образложењем да се ради о политичким, а не правним документима.

Они, дакле, нису способни да заштите примену највишег правног акта у земљи, односно да раде свој посао. То значи да је време да поднесу оставке, јер су или неспособни или нерадници или незналице, или све то скупа. А о томе шта ће једног дана говорити својој деци и унуцима, нека размишљају сами.

СНП Наши апелује на јавност да је одлуком Уставног суда да се прогласи ненадлежним за Бриселски споразум извршен државни удар.

Одлука Уставног суда да одбаци захтев за оцену уставности Бриселског споразума донета је под политичким притиском власти и произвешће несагледиве последице за опстанак државе Србије и сигурност сваког појединца. Захтеви председника Србије Николића да Уставни суд „застане са оценом уставности“, притисци министра правде Селаковића и извршне власти да се суд „прогласи ненадлежним“ резултирали су овом капитулацијом Уставног суда и победом политике над правом.

После одлуке хрватског Уставног суда, да је референдумско питање о ћирилици недопустиво, остало је нејасно да ли двојезичне табле у Вуковару остају на зградама државних институција и да ли је њихово скидање и уништавање било кривично дело.

Српска радикална странка је добила одлуку Уставног суда Србије којом су усвојени сви наводи и разлози којима се оспоравала сагласност Статута АП Војводина са Уставом Републике Србије.

Ристивojeвић je укaзao дa су прoшлoгoдишњи пoкрajински избoри спрoвeдeни пo Стaтуту кojи ћe дaнaс, пo свeму судeћи, бити прoглaшeн нeустaвним, штo би мoглo знaчити и дa су прoшлoгoдишњи пoкрajински избoри били нeлeгитимни, или чaк и нeстaтутaрни.

Председник Уставног суда Србије Драгиша Слијепчевић изјавио је у недељу да су поступци оцене уставности и законитости бриселског споразума и владиних уредби које из њега проистичу у току и као неосноване одбацује критике прелагача, Демократске странке Србије и Српске радикалне странке, да се ти поступци одуговлаче.

У нападу авиона НАТО 30. маја 1999. године, погинуло је 10, а повређено 30 цивила, од чега њих 17 тешко.

Неће бити одштете за варваринске жртве, јер је у Карлсруеу одбијена тужба пред Уставним судом коју су поднеле породице жртава ваздушног напада НАТО на мост у Варварину 30. маја 1999. године. Немачки Уставни суд позвао се на међународноправну одредбу да обештећење могу захтевати државе, али не и приватна лица, преноси Дојче веле.