Podešavanja / Settings

Осим другосрбијанаца који мрзе Српску (о којима сам писао овде) и публике у Србији која љуби ефбих-естраду, ма какве гадости да су њени припадници причали о нама деведесетих (о томе сам писао овде), феномен вредан пажње свакако су и српски регионал-шовинисти – попут Срба с десне стране Дрине који мрзе своје сународнике само зато што су пореклом […]

Србијанство се данас схвата као реакција Срба из Србије на све утицаје који долазе изван граница Србије. Србијанство се доживљава и као покушај стварања нове нације од једног дела српског народа, оног који је поникао у Србији оквирно пре Другог светског рата, којим се жели избећи економска премоћ и политички утицај оних који су касније […]

Србијанци би по тој идеји или идеологији били не више Срби из централне Србије, како је то некада било, већ сви грађани Србије, ма како се на попису етнички изјашњавали. По том, рекли би смо наивном схватању као што су сви грађани Француске Французи па и они који потичу из арапске или црне Африке, тако […]

Градоначелник Новог Сада Милош Вучевић, председниик Скупштине Града Новог Сада Здравко Јелушић и председник Извршног одбора Буњевачког националног савета Мирко Бајић поставили су венце на место где је пре 99 година Велика Народна Скупштина Војводине донела одлуку о присаједињењу Баната, Бачке и Барање Краљевини Србији.   Посебан дан за Буњевце Говорећи о важности обележавања годишњице […]

Светковину је благословио Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски господин Амфилохије, а свечану бесједу изговорио је др Трипко Драганић, који је, између осталог, рекао да је велика неправда и гријех то што овдашњи властодршци бришу светитељево име из улица и булевара. „Неправда је то и гријех одузимати му његову обалу, његов родни град. Наш је дуг пред […]

Ovaj izraz je predmet mnogobrojnih polemika, kako lingvističkih, tako i političkih. Često se ospo­ra­va kao stran sr­ps­ko­m ­jeziku­,­ ­a u­ ce­ntra­lnoj Srb­ij­i, ­na ­koju­ se n­ajč­eš­će­ odnosi­, mno­gi­ ga s­matra­ju­ uvredljivim. Za­što je­ to t­ako­, nij­e ­jed­no­stavno­ o­dg­ov­oriti.­ Sociol­ingvistička ­i psiho­li­ngvisti­čka ist­ra­živanja ­o tome n­ik­ada n­isu­ rađena­.

Srbi iz Srbije nikad nisu prihvatili ime Srbijanci, ali ostali Srbi ih ipak uporno ovakvim imenovanjem vezuju za konkretnu geografsku teritoriju, istovremeno sebe distancirajući od te teritorije, bez obzira što možda i ceo svoj vek preovedu na tom istom prostoru… Tako se srbijanstvo danas nehotično vezuje samo za Srbe koji su rođeni u Srbiji, a ne za kompletno srpstvo, kako bi u stvari trebalo.

Novinarima Slobodne Evrope je i Dačić je Srbijanac: „Srbijanski šef diplomatije Ivica Dačić ocenio je incident na sinoćnoj fudbalskoj utakmici Srbija-Albanija kao smišljenu i unaprijed planiranu političku provokaciju, naglasivši da „Srbija ne snosi nikakvu odgovornost“ za prekid utakmice.“

Na internet izdanju „Ruske reči“ (ruskarec.ru) od 26. oktobra 2014. g. se pojavio autorski članak Aleksandra Širokova pod naslovom „Crvena armija: Oslobodilac ili okupator?“, a povodom 70-togodišnjice tzv. „oslobođenja“ Beograda (20. oktobar 1944. g.) od strane Brozovih prekodrinskih partizana i sovjetske Crvene armije. Na ovaj članak se u istom kontekstu nadovezuje i prethodni članak sa istog portala „Moj deda je oslobađao Beograd“ Dinare Čračove od 20. oktobra 2014. g.

Nešto slično se dogodilo i za vreme Drugog svetskog rata kada su se Brozove jurišne falange na Srbiju popunjavale uglavnom od strane prekodrinskog elementa čiji je maternji izgovor bio ijekavski, tj. isti onaj na kome su spevane notorne laži o izdaji vere, časti, identiteta i Otadžbine Srbijanca Vuka Brankovića na Kosovu 1389. g.