Podešavanja / Settings

Касније је овај план измењен ради новог, плана који је смаатран ефикаснијим, па је СС фирер Хајнрих Химлер желео да Србе насели у окупиране источне провинције ради формирања СС државе и створи армије од интернираних а раскорењених Словена. Било је и пре тога присилног исељавања српских свештеника, учитеља и становништва из Лужице, а сваки односи […]

Mladosrbi: Od narodnog festivala Susret do zajednice Domovina Novo pokoljenje mladih i obrazovanih severnih Srba se udružilo oko Jakuba Bart-Čišinskog, Arnošta Muke, Bjarnarta Krauca i Jana Arnošta Holana. Prozvali su sebe Mladosrbima i bacili se na temeljno istraživanje statistike i demografije svog naroda. Tada je u Nemačko bilo više od 200 hiljada Srba. U Krusćici […]

Jakub Ksaver Tician je štampao „Gramatiku gornjolužičkog jezika“ 1679. godine, daleko od srpske domovine, u Pragu. Srpski jezik je zvao „vendskim“. Bila je to prva gramatika lužičkih Srba koja je opstala do danas. Na sramotu nemačkih luteranskih junkera koji su činili sve da zatru srpsku književnost i jezik tokom XVII i početkom XVIII veka, Jakub […]

Pošto su severni Srbi pokrenuli narodni preporod, stvorili pisanu književnost na svom jeziku, osnovali svoju štampu, stvorili svoje ustanove kulture i objedinili ih pod okrinjem Matice srpske, ujedinjena Nemačka je germanizaciju Srba počela da sprovodi novim načinom. Pored zabrane bogosluženja i školovanja na srpskom jeziku, prvi put je upotrebljen metod psihološkog rata u cilju germanizacije. […]

Matica srpska je osnovana kao literarno naučno društvo Srba u cilju očuvanja i širenja znanja o lužičkim Srbima i njihovoj kulturi. Njeni osnivači su bili pisci Handrij Zajler, Jan Arnošt Smoler i učitelj Korna Jan Smoler (otac Jana Arnošta Smolera). Zajler je bio bogoslov Lipskog univerziteta i osnivač Srpsko-lužičkog propovedničkog društva. Njega je, iako protestanta, […]

Лингвиста и публициста Јан Арношт Смолер је у Вроцлаву основао „Академско друштво српске историје и језика“ и тиме је постао стварни зачетник препорода Српске културе. Истовремено је група Срба у римокатоличкој Семинарији у Будишину (Михал Домашка, Корла Август Мосак-Козлопољски и Јаромир Хендрик Имиш) основала „Словенско друштво Будишина“ (Societas slavica Budissinensis). Неупоредиво бројније и значајније је […]

Овај Адалберт је 961. године већ био ангажован на неуспешној мисији при књегињи Олги ради превођења Руса у римокатоличку цркву, али га је Олгин син Свјатослав изгнао из Русије. Ради својих „заслуга“ због једнако неуспешног покрштавања Словена у Русији као и на Лаби, Адалберт је у римокатоличкој цркви касније прозван „апостолом Словена“. Устанак Бодрића и […]