Подешавања / Settings

Поезија руског песника Сергеја Јесењина инспирисана је природом и животом на селу. Заправо, Јесењин је „песник руског села“. После Октобарске револуције, он описује поражавајући ефекат који је индустријализација имала на традиционални рурални руски живот. Јесењин се убио 28. децембра. О том самоубиству је ваљда већ све речено. Неки за прерану песникову смрт оптужују његов (наводни) […]

Сергеј Јесењин један је од најзначајнијих руских песника између два светска рата. Уживао је велику популарност, нарочито код младих читалаца, у Русији и у свету. Био је песник природе, снажних осећања и страсти. Јесењин важи за једног од најбољих и уједно најомиљенијих песника Русије. Због порекла са села, он је себе сматрао „песником села“, и […]

Не дозивам(Руска поезија; стихови: Сергеј Јесењин) Не дозивам, не жалим, не плачем, Све ће проћи ко бехара кад. Сувим златом вењења означен, Никад више нећу бити млад. Нећеш више трептати ко птица, Срце лудо, опрљено мразом. Ни земља ме брезинога цица Босог неће намамити стазом. Душе скитње! Све је мање мена, Све ми ређе пламен […]

Ти не волиш и не желиш ме(Руска поезија; стихови: Сергеј Јесењин; рецитује: Зринко Капетанић) Ти не волиш и не жалиш мене, нисам више мио срцу твом? Гледајући у страну страст ти вене са рукама на рамену мом. Смешак ти је мио, ти си млада, речи моје ни нежне, ни грубе. Колике си волела до сада? […]

Пријатељу мој, пријатељу мој,
болестан сам много, много!
Сам не знам откуда дође овај бол.
Ваљда што ветар пишти над пустим пољима,
ветар изнемого,
ил’ што ко он шуму у септембру,
Пустоши и мозак — алкохол.

„Мој крај замишљен и нежан“ Сергеј Јесењин – значајна фигура Сребрног века руске књижевности, геније читаве епохе. Велики број књижевника је још за живота песника истицало да је име Јесењина „било истовремено и општим и симболичким не само за руску културу, већ и за руску историју“. У јавној свести био је лирски песник, кога су […]

Одговорила златна шума(Руска поезија и романса; стихови: Сергеј Јесењин; пева: Надежда Никитична Кадышева) Одговорила је шума златна, Брезовим, веселим језиком, И ждралова ражалошћена јата, Пролетеше, не жалећи никог. Кога жалити? Уосталом сваки ће путник Проћи, доћи и поново отићи из завичаја. Конопља обавија надгробни споменик Док га обасјава месец са свода Раја. Ту, у оголелој […]

До виђења, друже мој , до виђења… (Руска поезија; стихови: Сергеј Јесењин; пева: Михаил Путинцев) До виђења, друже мој, до виђења, Тако ми је тешко живети с људима. Сваки мој корак доноси ми патњу, Ах, у овом животу среће нигде нема. До виђења, догореле су свеће, Тако ми је ужасно отићи у таму; Целог живота […]

Хулиган(Руска поезија; стихови: Сергеј Јесењин; пева: Сергеј Безруков) Видим сан. Црна цеста. Бео коњ. Корак тврд. И на томе коњу Драга јаше ка мени. Јаше, јаше, драга Само омражена. Ах, руска брезо! Пут-цеста је узак. Ту драгу, ко сан, Само за тог, у којега си заљубљен Држи гране, Ко руке ознаке. Месец сија. Плав и […]

Ко сам? Шта сам?(Стихови: Сергеј Јесењин; рецитује: Раде Шербеџија) Ко сам? Шта сам? Ја сам само сањар,Чији поглед гасне у магли и мемли,Живио сам успут, ко да сањам,Као многи други људи на тој земљи. И тебе сад љубим по навици ,дете,Зато што сам многе љубио, болећив,Зато успут, ко што палим цигарете,Говорим и шапћем заљубљене речи. […]

Све што живи ожиљак има
још из детињства, посебан, ран.
Да нисам песник, ја међ свима
био бих хуља и лопов знан.

Ви се сећате.
Да, ви се свега сећате,
Како сам стајао
Уза зид нетрамице,
А ви се узрујано по соби шећете
И несто остро
Бацате ми у лице.