Подешавања / Settings

Чудом оставши у животу после батина, срео се с командиром муџахедина Ахмадом Шахом. После другог неуспешног покушаја да побегне помирио се са судбином.

Постоје међутим етничке мржње у Европи које нису условљене тренутним новим геополитичким и локалним околностима, мржње које су настајале давно, опстајале, усађивале се у умове нараштаја а постоје и данас. Мржње које нису усмерене ка “дођошима” већ ка другим староседеоцима.

Свестан српског порекла Иван Четврти беше и велики приложник српским манастирима, посебно манастира Хиландара.

Управо српска генеалошка карика Иванове мајке Јелене Глинске, повезује његове корене са нашим средњовековним династијама: Немањићима, Лазаревићима, Бранковићима, Дејановићима и Јакшићима чији је она директни изданак. Њен син, у четвртом родословном колену, потомак је чувеног војводе Ђурађа Бранковића, Јакше.

Понекад се чини да нелогичним појавама на Балкану никад нема краја, а доказ за то је и недавни интервју председника Црне Горе Филипа Вујановића. Наиме, иако је он у складу са владином политиком фокусиран пре свега на евроатлантске интеграције као пут за јачање економије, он је у поменутом интервјуу признао да црногорску економију заправо подстиче неко други, а то су по његовом сведочењу ипак Руси – који највише развијају тамошње тржиште некретнина и представљају најбројније туристе.

Упућено ми је својевремено брижно родитељско упозорење како је Достојевски “мало мрачан”.

Превоз и подела пакетића деци на Косову и Метохији у периоду од 25.01.2014. до 28.01.2014. на територији Косовске Митровице и Грачанице, заједничким радом Друштва српско-руског пријатељства „Косовско огњиште“ Бања Лука, Клуба реалног аикидоа „Витези румски“ Рума и покрета СНП „Наши“ Београд.

Брежаник, Пећ – На четвртом километру магистралног пута Пећ–Гораждевац, у селу Брежаник, међу хиљаду Албанаца, сама, заборављена од свих, своје метохијске дане живи Наташа Марковић, храбра и неустрашива српска душа.

Колесниченко је при том указао да су на Криму и у јужним и источним областима земље, у којима већину становништва чине Руси, већ формирани „одреди самоодбране“.

Наше недоумице око политичке сарадње са Русијом су једно, а сасвим друго је питање припадности и религијско-духовне повезаности

Насупрот томе је стајао Стаљин са концепцијом да је Совјетска Русија, дакле као снажна и развијена и доминантна у међународним односима циљ сам по себи, а Коминтерна и девиза о светској револуцији само средство.

Он напомиње да је недвано лично председник Путин формирао фонд за рестаурацију Иверске капеле, верне копије истоименог кремаљског храма уништеног током револуције, као и спомен-комплекса.

У последњих неколико месеци, више него приметно је подизање „борбене готовости“ (про)западног невладиног сектора који је добио додатан импулс за (про)НАТО кампању.

Ми смо празновали неколико важних датума, као што су на пример 1700.годишњица Миланског едикта, 1025 година од како су Руси примили хришћанство, 1150 година словенске писмености. Велики део манифестација је био у вези управо са овим датумима.

Када је 1914. Беч упутио ултиматум Краљевини Србији, и када је било јасно да ће рат избити, цар Николај је стао на страну мале Србије, иако Русија није била довољно спремна за рат. Зато ће Владика Николај његову жртву упоредити са жртвом цара Лазара: Николај је жртвовао себе и своје да би помогао србској браћи.

Најбројнији гости полако постају управо Руси јер је број руских туриста који су 2013. године посетили Србију забележио пораст од преко 40 процената у поређењу са прошлом годином, а то конкретно значи да су практички избили на прво место страних гостију, са респектабилним бројем остварених ноћења, што их сврстава међу најпожељније туристе.

Због чега се Србија још није одужила последњем Романову, који нас је од свих страних владара највише задужио.

Одлука да уђе у Први светски рат га коштала живота. Залагао се за стварање велике српске државе.

Разлог је јасан-до тада треба да се оформи рефионална „заједница“ шест западнобалканских земаља познатија као Г6.[1] Т

Нисам хтео да испричам ову причу док је Михаил Тимофејевич Калашњиков био жив. У августу далеке 1989. отправник послова амбасаде СФРЈ у Авганистану господин Момчило Драшковић јавио ми је из Кабула да је председник Авганистана Наџибулах позитивно одговорио на молбу за интервју. Наиме, у Београду је требала да се одржи Конференција покрета несврстаних земаља, а Наџибулах је најавио долазак на ту конференцију.

Погледајте – изненадићете се када видите ко су ти људи. Не заборавите да је ово руски избор.