Podešavanja / Settings

ražini ljudi su išli nevojnički, čak nisu imali ni izvidnicu, i naleteli su na zasedu. Ali, „borba“ se prekida i pre nego što je počela, da bi se priča fokusirala na novu svađu između dva Dražina majora, Paloševića i Stankovića.

Brojanje grešaka u TV seriji “Ravna Gora“ postaje ne samo besmisleno, već i neprimereno. Greškom se ozanača nekakav izuzetak, dok ovde vidimo sistem, tj. sistematsko falsifikovanje istorije po svim bitnim tačkama.

Viši sud u Beogradu odredio je danas zastoj od 45 dana u procesu koji se vodi za rehabilitaciju Dragoljuba Draže Mihailovića kako bi se Prvo osnovno tužilaštvo u tom roku izjasnilo da li će usvojiti krivičnu prijavu Antifašističkog pokreta Srbije protiv istoričara Bojana Dimitrijevića i Koste Nikolića.

Počastvovan neočekivanim pozivom najmoćnijeg javnog servisa na svetu, na stotinak metara od Bele kuće u Vašingtonu – u vruću stolicu „Glasa Amerike” seo sam dragovoljno. Svako može da se uloguje i da vidi i čuje, da u intervjuu koji je više ličio na saslušanje – nisam zamuckivao dok sam objašnjavao ciljeve i moralne postulate „Ravne gore” o kojoj su svoj stav izneli i članovi porodice pokojnog maršala.

Potom gledamo još jedan klasičan istorijski falsifikat. Nemci 4. maja 1941. dolaze u Planinicu i hapse taoce, mada u ovo mesto nisu došli do 6. decembra 1941. godine (Operacija „Mihailović“). Ova scena je „presečena“ dokumentarnim filmom, koji prikazuje Nemce kako pale kuće i odvode taoce – a to je u stvari bilo u oktobru 1941.

Grupa je prikazana kao raspojasana banda, svi su na čistini a ne u zaklonu, naložili su vatru da ispeku neko pečenje, ori se pesma: “Pogledaj der mala moja…“

Srbija je isuviše dugo čekala na ovu temu da bi se zadovoljila sa ispodprosečnim, istorijski netačnim i dosadnim.

Ova epizoda nosi tipično komunistički naslov – „Kama“. Kad god su govorili o četnicima, svih ovih decenija, komunisti su koristili tu reč. I jedini navodno četnički predmet ostavljen u Vojnom muzeju u Beogradu je upravo kama.

Nebojša Glogovac kaže da serija „Ravna gora“ nije priča o Draži Mihailoviću već o početku borbe protiv fašizma, i onome što se dešavalo za vreme Drugog svetskog rata. Poznati glumac je u intervjuu za „Politiku“ otkrio i razlog zašto nije prihvatio lik negativca u filmu Anđeline Džoli „U zemlji krvi i meda“.

Nebojša Glogovac, koji u seriji “Ravna gora” tumači lik Draže Mihailovića, u intervjuu za “Glas Srpske” kaže da se ekipa koja je radila na ovom projektu trudila da pokaže pravu istinu o Draži i četničkom pokretu, kao i da odgovori na pitanje zašto su se tokom Drugog svetskog rata Srbi okrenuli jedni protiv drugih umesto da se zajedno bore protiv neprijatelja.

Baš kao gospođa Prpa o mojoj seriji, na sličan način je povodom romana „Nož” Vuka Draškovića 1982. na partijskim plenumima govorio narodni heroj Vlado Šegrt: „Ja tu knjigu nijesam čitao, ali tražim da se ona zabrani.”

U središtu događaja su sudbonosni trenuci neposredno pred agresiju Nemačke na Kraljevinu Jugoslaviju i bombardovanje Beograda 6. aprila 1941. godine. Sva prava Kontrast studio,RTS.

U središtu događaja su sudbonosni trenuci neposredno pred agresiju Nemačke na Kraljevinu Jugoslaviju i bombardovanje Beograda 6. aprila 1941. godine.

Samo u ženskom zatvoru u Zabeli komunisti su posle rata držali preko 3.000 ravnogorki, dok u njihovim redovima u celoj zemlji nije bilo toliko partizanki do kraja 1943. godine.

– Radoše, ništa ne brini. Ovo će biti kao kad se baci šibica na benzinsku pumpu! – ovim rečima je Matija Bećković čestitao Radošu Bajiću nakon jučerašnje svečane projekcije prve epizode serije “Ravna gora”, koja će od 10. novembra početi da se emituje na RTS-u.

Na Tari, zaravni zvanoj Ljuto polje, Radoš Bajić juče je oživeo 13. maj 1941. godine – četnički ustanak, dan kada je pukovnik Dragoljub Mihajlović sa 26 oficira, saboraca izašao na Ravnu goru… I ispisao stranicu doskora zabranjene istorije.

„Jutarnji list“ pre dve nedelje objavio je pod naslovom „Skandalozno“ tekst u kojima se analizira nova serija RTS-a „Ravna gora“. Pismo ispravke generalnog direktora RTS-a glavni urednik „Jutarnjeg lista“ Mladen Pleše, i pored obećanja, nije objavio. Pismo je juče objavio popularni hrvatski portal Index.hr i za samo 12 sati imao je rekordni broj komentara na tom sajtu.

Kroz serijal „1941–1945” pratićemo i sudbine prosečnih ljudi nalik Taralićima, raspolućenoj porodici koju rat deli, drobi i uništava

Na Ravnoj gori danas je održan tradicionalni, 23. sabor kojim je obeležena 71. godišnjica Ravnogorskog pokreta.