Podešavanja / Settings

СРБИЈА и Срби, који су још на почетку Првог светског рата за своје ратне циљеве поставили уједињење свих Словена у једну државу, доношењем Нишке декларације 7. децембра 1914. године, нову државу су, сасвим природно, осећали као своје дело и трудили се током следећих деценија да се та тековина сачува. Насупрот томе, Хрвати и Словенци уједињење […]

После несрећног развоја догађаја  – вандалског рушења (за викенд  20. 04. до 23.04.2018.) Комплекса касарни 17. пука у Ваљеву (названа „Кадињача“), и упорног захтева грађана да се макар и обрушен комплекс стави под заштиту, временом ревитализује и претвори у Меморијални центар ослободилачких ратова Србије, дошло је до поновног, и још теже по родољубље, силовитог рушења, […]

Školovala je mnogu decu iz Srbije, davala novčanu pomoć za uređenje Srpske crkve i Srpskog kluba u Londonu. Diplomata i istoričar Kosta St. Pavlović piše da je “na Srbe potrošila svu svoju gotovinu i prodala kuću u kojoj je odrasla”. Umrla je 24. septembra 1958.   Jedna od poslednjih želja, izgovorena nekoliko dana pred smrt, […]

Samson Černov je bio ruski fotograf jevrejskog porekla koji je u Srbiju prvi put stigao 1912. godine kao dopisnik listova „Novoje vremja“ i „Ruskoje slovo“. Tada je počeo da radi i za francuske listove, što je nastavio i tokom Drugog balkanskog rata, a onda i tokom Prvog svetskog.   Snimao je Černov zločine austrougarskih vojnika […]

Gotovo kod svih malih naroda uočljiva je sklonost ka preteranoj zahvalnosti prema velikim silama koje su im u određenom času pružile pomoć, stale uz njih, ili ih na bilo koji način zaštitile. Svedoci smo šta se radilo u našem komšiluku, kako su Hrvati pevali “Danke Dojčland”, ili kako se na Kosovu podižu spomenici američkim zvaničnicima […]

Kada je regent Aleksandar Karđorđević 1. decembra 1918. godine, u kući trgovca Alekse Krsmanovića na Terazijama, proglasio da je stvorena Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca, malo ko od prisutnih je mogao i da pomisli da će novonastala država imati problema oko priznavanja. Najmanje su to očekivali srpski političari od svojih ratnih saveznika. Na zahtev prvog […]

Капетан Цвијовић и његова три вода требало је да буду жртвовани да би се сви остали могли извући, али они су ипак савладали бројнију бугарску војску, стога је једну прелепу причу тим поводом написао и поставио на свој Фејсбук профил новинар Дарко Николић, а ми је преносимо у целости. Лепши говор од мајора Гавриловића или […]

Војни архив приводи крају попис војних жртава из Првог светског рата. То ће бити први озбиљан приступ овом важном послу за цео век, колико је прошло од краја тог рата. На попису цивилних жртава нико не ради, а барата се бројком од 1,3 милиона настрадалих Срба. Није се држава огрешила само о жртве из Великог […]

Деда Ђорђе је постао део историје како Србије, тако и Грчке, у којој је и рођен пре 90 година. Добро је познат свима који су посетили место на којем почивају посмртни остаци око 8.000 хероја Великог рата, страдалих током битака на Солунском фронту, у редовима српске војске. Више од пола века брине о уређењу гробница […]

Било је то давне 1914. године… Пред аустроугарски суд у Сарајеву 12. октобра изведено је 25 углавном младих људи. Оптужба – убиство надвојводе Франца Фердинанда и његове супруге Софије. Када је главна расправа завршена, председавајући је позвао оптужене да устану ако се кају за оно што су учинили. Устали су сви осим једног младића – Гаврила Принципа. […]

Сурдулица је постала права кланица србскога народа. Ово су место Бугари сами прозвали србском костурницом. И начинили су Бугари од овога најлепшега предела у целој Србији старих граница праву србску костурницу. Какви ту нису побивени први људи из народа: старци, инвалиди, ратни заробљеници, болесници, официри, свештеници, професори, адвокати, жене, девојке и малолетна деца. Дубока долина, […]

Anđelija Stančić, učiteljica i bolničarka: Istraživala je poreklo srpskog naroda, navodeći dokaze da je naš jezik najstariji jezik Biblije, a Srbi jedan od najstarijih kulturnih naroda.

Познато је да Аустријанци у Србији врше денационализацију, што је један од најзлочиначкијих и најнеобичнијих подухвата у овом рату. Тако се православна вера сузбија на веома насилан, понекад веома сраман и најнескривенији начин, у корист католичке вере, чиме се до извесне мере објашњава зашто је папа сматрао да треба опрезно да ћути о Србима у […]

Да би читава ствар изгледала још бизарније, побринули су се каменоресци који овај цензорски посао нису урадили како ваља, па се и данас, пола века од покушаја ове неуспеле препревке, на мермерној спомен-плочи могу видети оба уклесана податка?! У Спомен-костурници Колубарске битке број погинулих преправљен са 250.000 на партији прихватљивијих 120.000 Милош Костић, бивши начелник […]

Велики рат је однео много жртава, али иако су били на супротним странама војници су се и те како поштовали, што сведочи и овај споменик.  Натпис на споменику је исклесан ћирилицом, а ту се налази и српски краљевски орао. Вероватно се питате одакле толико поштовање према непријатељима, а Бане Гајић на то даје следећи одговор. […]

Сви сада, мање-више, знају за тројну инвазију коју су октобра 1915. на Србију извршиле Немачка, Аустроугарска и Бугарска. И за повлачење наших предака, најпре кроз централне делове државе, а онда и кроз чувену Албанску голготу. До спасавања оно мало људи што се спасило – не би ни дошло да није било једног маневра, потпуно неочекиваног […]

Те давне 1914. године водила се борба за Аду Циганлију. Била је то борба која је одбранила Београд. Поручник Петар Куновчић командовао је четом која је имала задатак да обрани Аду, али нико од њих није ни помишљао да ће једно писмо преокренути битку и учинити да се освајачи повуку. Наиме, током битке аустријски потпуковник […]

Русија је ушла у рат због Србије коју је традиционално штитила. Почетком 20. века су још увек била свежа сећања на руско-турске ратове 19. века услед којих је српски народ добио независност. Аустроугарска је поставила Србији ултиматум 23. јула 1914, непуних месец дана после атентата који је на аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда у Сарајеву извршио […]

У пограничним срезовима према Србији и Црној Гори аустроугарске власти су муњевитом брзином извршиле мобилизацију да би тако предуприједиле било какав покушај отпора или побуне. Затим су почели масовна хапшења и интернирања становништва у унутрашњост или у злогласне логоре широм Монархије. Најпознатији аустроугарски логори за Србе били су Арад, Коморан, Шопроњек (Нежидер), Кечкемет, Туроњ и […]

Група од око 200-300 демонстраната, из редова Хрвата и муслимана, предвођених франковцима, прво је узвикивала антисрпске пароле, а затим је започела демолирање хотела Европа, који је био у власништву Глигорија Јефтановића и редакције листа Српска ријеч. У току ноћи франковци су, уз помоћ војних, а посебно клерикалних кругова, предвођених надбискупом Јосипом Штадлером, за сутрадан припремили […]