Подешавања / Settings

Недавно је у једној великој српској вароши, у одељењу елитне средње школе у коме је било 36 ученика, професор српског језика задао писмени задатак ученицима да по свом избору опишу неку важну личност.

Обновљено југословенство штетније је у култури него и у политици, стварајући последице које могу да буду и дугорочнијег карактера.

Гаврило Принцип никако не може назвати терористом, а још мање поредити са Осамом бин Ладеном, оцењују српски историчари.

У Србији скоро да нема породице која у Првом светском рату није изгубила неку мушку главу. Данас, међутим, уочи стогодишњице почетка Великог рата, како је у свом времену називан,уместо да се спремамо да, бар са оноликом посвећеношћу с којом по гробљима обележавамо задушнице, одамо пошту својим јуначким и страдалничким прецима,ми сеупорно преиспитујемо и питамо шта о њима, о Гаврилу Принципу и Николи Пашићу, данас мисли„Европа”.

Најпознатији британски историчар сер Макс Хејстингс, аутор бестселера „Пакао“ оценио је да ће Балкан, са својим страственим мржњама и тензијама, увек бити у фокусу пажње, јер увек може поново да плане.

Војин Ражнатовић (29), син убијеног Жељка Ражнатовића Аркана (48), написао је књигу о свом оцу у којој открива досад непознате детаље из очевог живота.

Милорад Додик најоштрије је критиковао међународну заједницу због намере да у Сарајеву организује обележавање 100. годишњице од почетка Првог светског рата.

Један од првих српских гимнастичара био је Ђорђе Марковић Кодер. Предавао је 1846. у Сегедину у гимназији гимнастику и мачевање Стеви Тодоровићу. Прешао је у Нови Сад а одатле 1848. у Београд на војну академију за учитеља гимнастике и мачевања. (1)

Приближава се стогодишњица Првог светског рата и већ се оштре историјска пера, а међу њима предњачи енглеска историчарка Маргарет Мекмилан, која, како сама каже, пише књигу у којој неће штедити Србе, а историчар Кристофер Кларк покрет „Млада Босна“ упоредио је са Ал Каидом, навео је режисер Емир Кустурица.

Луиз Милер, ауторка књиге „Наш брат“, о животу легендарног капетана прве класе Флоре Сендс. Једина жена из западне Европе која се борила на фронту

Монитор „Бодрог“, чији су топовски хици на Београд означили почетак Првог светског рата 28. јула 1914 године, пропада.

Србија ће напокон да се одужи свом великом добротвору Николају ДругомРоманову!

(Новости)Ђорђа Михаиловића, старог чувара сени српских ратника на чувеном војничком гробљу заробиле бриге. На гробљу у Солуну похрањени су посмртни остаци 8.000 српских јунака. Чика Ђорђе нема коме да преда чување гробљаПовијених леђа у избледелој војничкој униформи, са шајкачом на глави и срдачним осмехом уз војничко држање Ђорђе Михаиловић, најстарији чувар војничког гробља у Солуну, […]

Франц Фердинанд није убијен у парламенту у Бечу, већ у земљи коју је Аустро-угарска окупирала против воље већине њеног народа и касније анектирала противно међународним уговорима

У једном оку имаш бога, у другом ђавола!” Када је од своје пријатељице слушао ове речи, кнез је потврдно климао главом. Али се питао на које око треба да зажмури како би убио свог највећег непријатеља – Распућина?

Србија је кроз историју имала мало искрених пријатеља као што је то био Свети цар Николај Романов. О томе колико је последњи руски цар био привржен нашој земљи, говоре и историјски подаци о сусретима тадашњег министра иностраних послова Русије Сергеја Сазонова и високог српског дипломате професора Александра Белића у пролеће 1915. године.

У архиву Академије наука у Прагу чувају се два пасоша Краљевине Србије са којима је у време Првог светског рата по свету путовао Томаш Гарик Масарик, једна од најзначајнијих личности новије чешке историје. Током Првог светског рата, после одласка 1915. године из Прага, где му је претило хапшење, Масарик је користио пасоше Краљевине Србије и […]

Централна свечаност поводом Дана ослобођења Новог Сада у Првом светском рату биће данас организована на Тргу слободе, а присуствоваће први потпредседник Владе Србије и министар одбране Александар Вучић. Како су најавили организатори, свечаности ће присуствовати и градоначелник Милош Вучевић, епископ бачки Иринеј, командант Прве бригаде Копнене Војске Србије бригадни генерал Ђокица Петровић и друге високе […]

Обележје посвећено војводи Петру Бојовићу постављено је тек 1990. код Каленић пијаце. Престоница ће данас обележити 1. новембар – датум када је 1918. Прва армија, под командом Петра Бојовића, однела победу Једна од важнијих, али и често запостављених годишњица у историји престонице – Дан ослобођења Београда у Првом светском рату биће обележена данас, у знак […]

Војвода Петар Бојовић је 1. октобра 1918. издао заповест дивизијама да ослободе Јужну Србију од Прешевске долине до Ниша. Дунавска дивизија кренула је левом, а Дринска дивизија десном обалом Јужне Мораве, док је Моравска дивизија у другом армијском ешалону требало да се креће на дан марша иза предњих дивизија, друмом Куманово-Врање-Лесковац-Ниш. Француска и српска коњица […]