Подешавања / Settings

Иако је председник Томислав Николић истакао да за нас „посебан значај има модернизација пруге Београд–Будимпешта”, када је о овом послу реч ниједан документ није потписан. Кинески сан не доноси срећу кинеском народу, већ и народима целог света.” Ово је заправо цитат кинеског председника Сија Ђинпинга који је пред новинарима, након потписивања 22 међудржавна споразума, изрекао […]

Да ли ће званични Берлин дозволити да кинеске компаније редом купују велике немачке фирме? И шта се против тога уопште може? То се пита немачка штампа пред сусрет влада двеју земаља у Пекингу. Канцеларка Ангела Меркел итекако има шта да поприча са својим кинеским колегом Ли Кећангом. У недељу немачка делегација почиње посету Пекингу, најпре […]

Београд – Председник Привредне коморе Србије Марко Чадеж изјавио је да постоји интерес привреде за увођење дуалног образовања, а потребно је то учинити постепено.

Премијер Вучић сматра да реформе доносе инвеститоре и просперитет, као и да су само велика тржишта занимљива за потенцијалне инвеститоре, а да Србија, као највећа привреда на западном Балкану, има дужност да буде лидер у заједничким тежњама ка ЕУ.

Погубном пољопривредном политиком претходног и садашњег режима српски сељак доведен је у изузетно тежак материјални и економски положај, а српско село у потпуности је деградирано и лишено своје основне функције – покретача целокупне привредне структуре државе. Да ли је српски сељак заиста заслужио да буде понижен у сопственој држави?; да ниском ценом јаја, меса и […]

Русија је прошла кроз најгори период рецесије и идуће године оствариће стабилизацију, а затим и почетак позитивног привредног раста, изјавила је председница Савета федерације, горњег дома руске скупштине Валентина Матвијенко.

Показало се да од санкција може бити и неке користи. Престанак поштовања драконских мера Светске трговинске организације омогућио је руској пољопривреди да се опорави од катастрофе деведесетих година.

„Мере које спроводимо нису лаке, али су неопходне за оздрављење привреде Србије, економски раст, као и бољи стандард грађана“, рекао је Сертић.

“Телеком Србија“ нема цену, јер нешто што нема цену не може бити на тржишту. Сви заступници продаје у суштини покушавају да нам пласирају наивну “визију“ развоја наше привреде и значаја продаје националних ресурса.

Украјинци живе бедно не због тога што је земља од почетка била сиромашна или због Русије и кризе у Донбасу, већ зато што је много њеног блага украдено и присвојено – оцењује „Noje Ciriher cajtung“.

Заменица председника Коморе извршитеља Светлана Манић потврђује да су принудне наплате кренуле од дужника с најмањим дугом.

Украјинска привреда је катастрофалном стању – милијарде евра дуга, корупција, инфлација. При томе неизвесност због могуће ескалације додатно оптерећује економију. Упркос помоћи Запада, Украјини предстоје тешка времена.

Поента измена Закона о раду није отпуштање радника, већ да га доведемо на ниво који ће водити привредном расту, рекао је данас министар привреде Саша Радуловић.

Домаћи бизнисмени блиски властима су преко офшор фирми, а на туђе име, од 2000. до 2011. године куповали багателно предузећа у Србији и на тај начин изнели чак 51 милијарду долара.

Мере које је Влада Србије предложила за спас су исте оне које се примењују већ 13 година по европским стандардима, од јавно-приватног партнерства, отказа, до пада животног стандарда и рупа у јавним финансијама.

Влада Србије повећаће ПДВ на хлеб, млеко, месо, комуналне услуге… са 8 на 10 одсто, док ће на “неегзистенцијалне производе”, попут компјутерске опреме, ПДВ бити повећан са 8 на чак 20 одсто.

Предложене економске мере немају никакве везе са подстицањем привредног развоја у Србији, већ само краткорочно крпе рупе у буџету који је пред банкротом и настављају стару праксу подршке свему што су интереси странаца у Србији.

Међу незапосленима готово трећина су млађи од 30 година – има их 210.000, 6.000 више него лане. Могуће решење, најављено у Влади, јесте да послодавац који запосли неког млађег од 30 година, годину или две не плаћа порезе ни допирносе. Проблем је и у томе што образовање није прилагођено потребама привреде.

Никада није било и никада неће бити „слободног тржишта“. Сва тржишта имају правила.

Једна од најварљивијих идеја, која стално звучи “исправно” (као и њени недокучиви трустови мозгова и медијске испоставе), јесте да је „слободно тржиште“ природно и неизбежно, ван постојећег и изван домена владе.

Економска криза у Србији је последица тотално промашеног привредног и друштвеног концепта који је примењен након 2000. године. Реч је о неолибералном концепту економије који је уз то примењен крајње ригидно, што је довело до тоталног краха економског система у земљи, радикалног осиромашења становништва, богаћења малог броја политички и друштвено повлашћених, често и на криминалан начин, задужењу државе, распродаји генерацијама стицане друштвене имовине и ресурса.