Подешавања / Settings

Није Србину у генима да шутира невољника, ма колико неки покушавали да докажу како смо далеко од светаца и да смо зли и покварени колико и било који други народ под капом небеском. Џаба се кроз медије провлачила прича како у таласу очајних бауљају читави батаљони исламиста који ће нас дизати у ваздух на пропутовању на Запад, чисто да остану у форми до крајњег одредишта.

Нема пара за вас, гејаци, у српску њиву стиже Монсанто којим ће Немац товити своје свиње и српску омладину, већ одавно навучену на кока-колу и остале белосветске говнарије.

Извештачи су закључили да је Хашим за Вођину идеју општег балканског помирења оставио срце на терену.
Истражује се – чије је.

За њега нема хлеба у белом мантилу, болница је једна, а маминих и татиних напредних синова читав батаљон. Ђура и његови скапавају од глади, глумац се патио по Тајланду, на немилосрдном сунцу, обучен само у гаће.

Док су секли главе Србима, а у Aвганистану и Чеченији Русима, бејаху пожељни партнери, додуше с мало непријатним навикама да деру кожу са живих, ваде очи и касапе, што баш и није медијски згодно. Кад су решили да пређу на западњачке вратове, е онда је враг однео шалу.

Сећате ли се оне вампирске седнице Звездине управе, у глуво доба ноћи, кад је Вођа свеже аболираног Џају поново посадио у руководство и свечано обећао да ће стуб(иште) Српства поново бити као некад, из времена славе и Барија?

Пиј и лумпуј за своје паре, не на рачун оних који мисле да још није све изгубљено и да зло на крају, ипак, не побеђује.

И, опет, хиљадити пут, у наше име, без питања и одобрења, посрао се свима нама по главама, опраштајући неопростиво, лежући под неоосманлије као да је Србија харем, а не држава.

Мајстор опсенар неуког пука, јегуља и рекордер у производњи маглуштине, још једном је покушао да нас убеди да је велики државник. За његове дневнополитичке потребе преживљавања, а ништа друго га и не занима, руска рампа англосаксонским зликовцима у Њујорку дошла је као поручена.

Постоје екстремисти разних врста, али нема горих од ових евроманијака, аутошовиниста најцрње врсте. Њима ништа није свето, само ако је гузица пуна (у сваком смислу), а у свакој опасности која се надвије над Србијом виде теорију завере.

Његови изасланици на Земљи (ако Нечастиви лично већ и не шета међу нама) увелико су кренули у спровођење ђавољег јеванђеља: педофили и педери добијају право гласа, правоверни у Украјини горе на ломачама, крст је окренут наопачке.

Окупациона власт преко својих медија обзнанила је какви су јој планови за васколику Србадију. Ништа страшно: ми да се стиснемо уз дувар, да се смањимо ко две банке у џепу, а да се рашире Шиптарија и Балиленд.

Дошао сам на генијалну идеју коју великодушно уступам премијеру. А, та идеја је синула, као и све генијалне, сасвим случајно, из једне обичне вести.

Да се одмах разумемо: свако од нас има право да испадне глуп, под условом да то не боли. Е, кад та глупост заболи, ту би требало да ускоче суд и држава и да лажовима који живе од туђе наивности тако извуче уши и очисти рачуне да ником, никад и нигде не падне на памет да глуме легалне друмске разбојнике.

Госпођа поглавница отишла је, онако за своју душу, да обиђе усташко стратиште у Блајбургу. Да се на миру исплаче и измоли круницу далеко од знатижељних очију и камера.

Министар Гаша је ретко смешна појава, чак и кад јуначки не кисне као на паради у част баћушке Путина. За разлику од неких његових улицканих и слаткоречивих колега, чак и не делује опасно, већ некако сублесасто, што би народ рекао.

Истина је стрељана без суђења. Омер Мехић је закопан на ђубришту, као пас, испраћен ужасном ћутњом колега и претпостављених.

Прво, да коначно неко изнервира Хрвате и укочи овог нашег на путу скидања гаћа пред Туђмановим наследницима и ученицима који су га надмашили.

Смејте му се сваког дана, спрдајте се са београдима на води, са васкрслим железарама, са бољом будућношћу. Подсећајте га на бахатог бату, на измишљене фирме, на лажна обећања и арапске куле ни на небу ни на земљи.

Чувено околобеоградско водопишало, звано Београд на води, ускоро ће примити макете првих станара. Њима ће ускоро градоначелник Мали (а није Шћепан) широм отворити двери градског сајта, где ће моћи да изаберу макету свог будућег стана, све са макетицама лавабоа, уградних плакара и наравно – клозетских шоља.