Podešavanja / Settings

Како је то некада било можда ћемо најбоље спознати кроз овај занимљиви пример. Краљ се у Србији сусрео са неразвијеном и слабо просвећеном политичком јавношћу. Читао је безмало све листове који су објављивани. Многе новине су га брутално нападале. Уредници какав је био Димитрије Јанковић Робеспјер, Мита Аврамовић Муња, Манојло Сокић и Наум Димитријевић нападали […]

Život špijuna je odvajkada intrigirao običnog čoveka. Tajnovitost, misterije, opasnost i opsena ljudi od kojih dobijaju poverljive informacije, sastavni su deo špijunskog posla. A to podrazumeva inteligenciju, lukavstvo, čvrstinu i mnoge druge veštine, pa zbog toga ne iznenađuje što ih običan narod vrlo često doživljava kao nadljude. Stvarni život velikih špijuna zapravo je mnogo zanimljiviji […]

Deset dužnosti učenika 1. Škola je mala država: Budi dobar građanin u toj svojoj državi, pa da što valjano uradiš za svoju veliku otadžbinu. 2. Pomisli, da imaš primati veliko nasleđe, i budi zahvalan svima plemenitima, koji su ti ga zaveštali, svima velikim ljudima, koji su radom svoga života stvorili i za tebe neprolazne stvari. […]

Патријарх српски Иринеј служио је Свету литургију у Дворској капели на Дедињу поводом крсне славе краљевске породице Карађорђевић и том приликом упутио веома јасне поруке о ставу Српске православне цркве о могућности да Србија једнога дана поново постане краљевина, пише портал „Србија данас“. – Ми желимо краљевској породици Карађорђевић да им Господ подари ону улогу […]

Август, прва година Првог светског рата. Гранате Аустроугара, испаљиване преко Саве и Дунава, уништавају много тога у Београду, иако је Хашком конвенцијом из 1907, чланом 59, став први, свим зараћеним странама забрањено да бомбардују небрањене локалитете. Београд је био „отворен град“, што је форма коју је Краљевина Србија изабрала због великог броја становништва, те је […]

Пре 104 године, на данашњи дан, 10. августа потписан је Букурешки мир, којим је стављена тачка на Други балкански рат, сукоб некадашњих савезника у борби за ослобађање полуострва од Отоманске империје, односно Србије, Црне Горе, Грчке и Румуније са једне стране и Бугарске са друге. Тадашња Краљевина Србија је после сукоба са Бугарском удвостручила своју […]

Многобројне генерације готово да не знају да се Светомир, рођен 1844. у селу Радуша код Уба, у питомој Тамнави, школовао на престижним европским универзитетима и био премијер Србије, министар унутрашњих послова, велики интелектуалац, космполита, хуманитарни радник, ректор и професор Високе школе, градоначелник Београда. Уз то, био је први Србин номинован за Нобелову награду. Говорио је седам […]

Током Првог и Другог балканског рата 1912-1913. године штампан је у Београду, у Краљевини Србији, једном седмично специјализовани часопис посвећен овим сукобима који су се практично стопили у један. Лист се називао „Балкански рат у слици и речи“; није излазио од тренутка избијања непријатељстава против Османлијског царства, већ тек од 20. јануара 1913. године, али […]

Генетска страст Срба према странчарењу није никаква новина. Корени партијских расправа и сукоба дужи су од век и по. Додуше, морамо да признамо да је у време Титове Југославије та страст била мало више пригушена, али су зато наши земљаци нашли решење како да утоле жеђ за бављењем политиком, а да зато не буду под […]

Краљ Казимир ИИИ Велики (Пољаци то име изговарају “Кажимјеж”, па би због тога а и због смисла самог имена вероватно било правилније користити верзију “Кажимир”, али ћемо се држати облика који се усталио у нашој историјској науци) рођен је у вароши Ковал, 30. априла 1310. године и практично је вршњак цара Стефана Уроша ИВ Душана […]

У Поморављу су се и пре више од сто година поштовала женска права, а о томе је сачувано и писано сведочанство. У Завичајном музеју у Јагодини чува се брачни уговор из 1905. године. „Ја, Драгутин Тодоровић, тежак из Мијатовца, узимам себи за жену Смиљку, удову Животија Томића, бившег тежака из Лозовика, под следећим условима: да […]

Потпредседник Бошњачког националног већа Есад Џуџо честитао је јуче Дан Санџака уз фотографију раскомадане Србије, коју је поставио на свој Фејсбук профил. – Свим Бошњакињама и Бошњацима и другим грађанима Санџака сретан национални благдан – написао је Џуџо уз скандалозну фотографију карте Србије на којој су јасно издвојни Санџак, Војводина, Косово и Краљевина Србија као […]

Тиранска влада напредњака Милутина Гарашанина, која је преузела власт после гушења Тимочке буне, и после српског пораза у рату са Бугарима, код Сливнице, одржала се на изборима изведеним „под ратним стањем“ – само пет дана после његовог укидања, пала је у сукобу краља Милана и краљице Наталије. Владајући пар помешао је своје супружничке и политичке […]

U svoje vreme veliki pisac oplakuje kafane koje su nasledile neke druge, njemu moderne, koje potom mi, Beograđani današnjice, oplakujemo baš kao što je Nušić ožalio svoje. Napredak je ipak ubica, koji poništi mnogo onoga što valja, a ljudi koji se bliže ozbiljnim životnim godinama, čini se, vide to bolje nego mladi, koji za drugo […]

Тесла (1856-1943) је у једину посету Београду допутовао 1. јуна 1892, а следећег дана га је, са министром просвете Aндром Митровићем, у свечану аудијенцију примио тадашњи краљ Србије Aлександар Обреновић. У Београду је провео укупно 31 сат, од 1. до 3. јуна и одликован је Орденом Светог Саве другог степена. Током боравка у Београду он […]

Они који се проучавањем његовог опуса баве данас наводе како је то због негативног предзнака који му је доделио Јован Скерлић, књижевни прегалац који је умногоме задужио српску културу, али у том труду начинио неколико пропуста. Сетимо се несрећног Диса или пак Исидоре Секулић. Чини се да је тако „прошао” и Драгутин Илић. У сенци […]

Krajem leta 1912. godine najbolji srpski obaveštajci, predvođeni majorom Dragutinom Dimitrijevićem Apisom, dali su se u tajne izviđačke poduhvate i sastančenje sa albanskim prvacima.

Primarni cilj na duge staze svakog pripadnika srpskog naroda (ma gde se nalazio) jeste stvaranje Ujedninjenog Srpskog Kraljevstva u njegovim istorijskim i pravednim granicama, onako kako je to zapisano u Londonskom ugovoru iz 1915. godine.

U ovim krajevima nikad nije manjkalo raznih uhoda, špijuna, doušnika, svega onoga što bi se uljudno nazvalo „političkim poverenicima”. Tako je bilo i tokom celog 19. veka. Srbijom i Beogradom špartali su, još od vremena Prvog srpskog ustanka, austrijski, turski, francuski, engleski špijuni.

Govor srpskoj vojsci i rezervnom bataljonu poručnika Tasića iz predstave Sveti Georgije ubiva aždahu. Kako treba da se bori srpski vojnik u borbi protiv neprijatelja