Подешавања / Settings

На данашњи дан 1945. године око 600 преживелих заточеника хрватског усташког концентрационог логора Јасеновац покушало је да се очајничким пробојем докопа слободе, али је у томе успело само њих 60.

ада се помене кољачки нагон Хрвата, сви ће одмах да помисле на усташе и НДХ, али мало ће њих да зна како је тај злочиначки менталитет много старији од усташа.

О положају Срба у Хрватској за „Србин инфо“ говори др Душан Ј. Басташић. Председник удружења „Јадовно 1941“:

jasenovac11

Директор јерусалимског центра „Симон Византал”, Ефраим Зуроф је рекао, током предавања у Привредној комори Србије којег су организовали удружења „Српски код“, Одбор за Јасеновац Светог Архијерејског Сабора Српске православне цркве и Института за европске студије, да је ужасно то што се у Хрватској прети људима који раде у Меморијалном центру Јасеновац; но додао је да тек може да замисли колико би им претили да они у том центру раде добар и квалитетан посао.

Леонардо Рашица, праунук Диане Будисављевић, о народу чију је децу спасавала његова прабака: Упознао сам Дианину децу. Сећају се стравичних усташких злочина, из њих понекад излази туга, можда осећај неправде, али никада огорченост

Један од пет томова српске контратужбе против Хрватске за геноцид посвећен је периоду НДХ, а прати усташки покрет и у периоду после Другог светског рата, дајући на тај начин контекст догађајима с почетка деведесетих година.

Био сам тинејџер 80-тих година прошлог века када ми је бака једном рекла: „Сигурна сам да је Јасеновац прогутао преко милион људи“. То су речи жене коју је из злогласног загребачког затвора избавио колега, студент медицине и сакрио код своје три тетке на Максимиру. Усташке власти су је биле одредиле за Јасеновац.

Партизанских злочина било је три пута више него усташких, за јасеновачке жртве криви су партизани, а у Хрватској се редовно организују антифашистичко-четничке прославе на рачун пореских обвезника.

Будисављевићева је од 1941. до 1945. године успела да спасе 15.536 девојчица и дечака, али за њих 3.200 није било спаса, јер су умрли након година и месеци проведених у логорима

Увијек сам говорио да бих ударио шаком сваку српску будалу, којој би пало на памет да пореди Јасеновац и Сребреницу, јер је то оно што ови пропагандисти управо и желе

Фотографије жртава усташког логора Јасеновац с пропратним текстом: “Срби – савршени као гнојиво” слободно могу да се објављују на Фејсбуку?!

Обавјештавамо потомке жртава, као и све оне који чувају сјећање на наше побијене сународњаке у логорима и многобројним другим стратиштима Независне државе Хрватске, да нам се придруже у молитви и на комеморативном скупу.

Какве везе са Србијом и ЕУ данас имају лажи које је Макс Лубурић причао логорашима у Јасеновцу, да би их лакше намамио на клање?

„Врло ретко су употребљавали метке, јер су били уверени да њихове жртве не заслужују безболну смрт“, казао је Алмули и набројао неке од „метода“ које су се користиле у Јасеновцу: „вадили би људима очи, резали им гркљане, тровали децу…

У Аушвицу и другим немачким логорима убијање је обављано на индустријски начин, а Јасеновац је био дивљачка супротност свему томе.

У меморијалном подручју Јасеновац, на месту бившег усташког логора смрти, код споменика Камени цвет, 12. маја била је одржана комеморација у знак сећања на пробој последњих затвореника из логора 22. априла 1945. године, и у знак почасти за све страдале и преживеле логораше.

Козарска Дубица, 12. Маја /СРНА/ – Вршилац дужности министра иностраних послова Израела Зев Елкин поручио је да су данашње генерације обавезне да памте какав се ужас дешавао у логору Јасеновац и његовом највећем стратишту Доња Градина.

Загреб – Бивши члан Управног одбора Спомен-подручја Јасеновац Јулија Кош упутила је писмо амбасадорима у Хрватској у коме их обавештава да стална музејска поставка у Спомен-подручју приказује лажну, ревизионистичку слику некадашњег концентрационог логора Јасеновац, а не приказује причу о злочину.

Од људске злобе страдале су хиљаде људи, не само у Блајбургу него и у Јасеновцу, Вуковару и Шкабрњи. Данас смо на пољима трагедије коју је починила комунистичка идеологија последице чега и данас осећа хрватски народ у идеолошком и демографском смислу, реако је свештеник Марин Баришић.

Песма Ђурђевдан настала је возу смрти који је путовао из Сарајева за Јасеновац. На путу према казамату, заточеници у вагонима без хране и воде почели су да падају у кризе због страха и неизвесности. У општем хаосу један од њих за кога се тврди да је био члан сарајевске „Слоге“ у сопственом грчу и немоћи, из поноса и пркоса, својим извежбаним и смелим баритоном из срца и душе први пут запевао је.

У спомен подручју Доња Градина код Козарске Дубице обележено сећање на дан када је 1945. године у пробој кренуло њих 600, а преживео је 91 логораш. Парастос за све јасеновачке жртве биће одржан 12. маја