Подешавања / Settings

Заборав српских жртава неизбежан је темељ нових страдања. Због тога је промоција првог нецензурисаног издања књиге Magnum crimen Виктора Новака једини културни догађај који устаје против овог заборава, у нади да нам се трагедије неће понављају. Свечана сала Коларчевог универзитета је била мала да прими све заинтересоване за свечану академију поводом изласка из штампе првог […]

Надбискуп загребачки Aлојзије Степинац, кандидат за свеца Католичке цркве, све време трајања Независне Државе Хрватске био је, дипломатски речено, неми сведок злочина и геноцида.

Бројни јасеновачки логораши који су успели да преживе клање и мучење сведоче да је надбискуп и кардинал Степинац лично клао српску децу и да је насилно покрштавао православне Сребе и Јевреје, међу којима су били и они. Познато је да је злочинац и надбискуп Степинац лично водио кољаче из Јасновца на поклоњење папи у Рим. Он је био и врховни војни духовни вођа свих хрватских кољача Срба, Јевреја и Рома.

Срби разумеју да су људи у Босни неизрециво патили, рекао је председник Владе Србије Александар Вучић у интервјуу за Зидојче цајтунг, који је дао током посете Баварској, преноси Танјуг.

‘Ти се сјећаш кад је у коловозу Јуре Маричић послао око 4.000 људи у Градину на клање. Тада смо се Перо Брзица, Зринушић, Шипка и ја опкладили тко ће те ноћи заклати највише логораша. Већ послије једног сата био сам далеко испред по броју закланих.

Извињавам вам се у име мог пријатеља Пера Макића којем је глава одсечена и набијена на виле.

Ови католички попови су поред крста носилy око врата и нож за клање деце и одраслих. Отимали су малу децу од мајки које су вриштале и запомагале, док су их католички попови псовали. Једном руком су држали дете, а другом их клали, па онда бацали леш у гротло пећи за спаљивање.

– Током великог нацистичког злочина над Бошњацима у Сребреници, који је Међународни суд правде у Хагу оквалификовао као геноцид, почињен је и страшан злочин над Србијом и српским народом; злочин над нашом историјом и нашом савешћу. Свако негирање сребреничког геноцида, његово релативизовање или покушаји оправдавања злочинима претходно почињених над Србима, Србију и српски народ гурају у цивилизацијски и морални суноврат – истиче Вук Драшковић и додаје:

Јадовно је претеча јасеновачког система логора уништења, највећег на југословенским просторима. Ликвидација логора, због реокупације ИИ италијанске окупационе зоне, подразумевала је и ликвидацију заточеника. Због краткоће времена и интервенција окупационе власти, известан број заточеника није ликвидиран, већ је упућен у друге логоре, највише у Јасеновац, и они управо чине његове прве заточенике.

Мијатовић-Томашевић је својим прецизним објасњењима о разлици између усташке и наци фашистичке идеологије ставила јасно до знања да није било фашистичких жртава у НДХ током Другог светског рата.

Дух заборава, који је породило сећања скотова, главни је разлог што у друштву не може бити мира. Илузија, заборав медија и институција не могу бити основ стабилности.

РЕХАБИЛИТАЦИЈА Драже Михаиловића не може избрисати злодела четничког покрета почињена у сарадњи с нацистима и фашистима током Другог светског рата која су на овим просторима донела велике патње и страдања

Група Хрвата тужи ме због тога што нисам цензурисао највећег живог песника, правећи се притом да не разумеју да он говори о неколико стотина хиљада Срба убијених у Јасеновцу, а не заборавимо и на Роме и Јевреје – изјавио је Мишел Бирнбаум, издавач француског издања магазина Ролинг Стоун након овонедељно

Његова Светост Патријарх српски Иринеј је на празник Светог великомученика Георгија служио свету архијерејску Литургију у цркви посвећеној овом светитељу на Бановом Брду.

Појава др Анте Старчевића (1823-1896) на хрватској политичкој сцени означила је почетак озбиљних невоља за српски народ на територији некадашње Војне крајине. Овај дипломирани теолог са почасним звањем доктора мудрословија (филозофије) и несуђени професор математике на Лицеју у Београду, коме су родитељи били покатоличени Срби, изградио је своју политичку каријеру управо на мржњи према српском народу (не каже се без разлога да је потурица гори од Турчина), који је, описао као “реметилачки опструктивни фактор”.

Не могу више гледати кости “мојих” или “њихових” предака. Једном годишње медији ми у очи тресну фотке избезумљене дјеце која су нестала у Јасеновцу. Преживјели се још сјећају како су гледали убијање мајке, брата, сестре. Ноћу, у деведесетој, урлају од ужаса. А прошло је милијун година.

Приликом освећења оновљеног храма Светог Јована Крститеља, сада манастира, у Јасеновцу, 2. септембра 1984. године, било је преко 50.000 људи. Том приликом патријарх Герман је изговорио следеће речи:

„За мене је у Другом светском рату постојала само једна хрватска војска, то су били хрватски партизани и партизани Хрватске”.

Судећи по анкентираним Загрепчанима у Хрватској данас не постоји више свест о томе да је током 20 века над Србима, од стране хрватских шовиниста и хрватске државе, извршен геноцид.

Геноцид над Србима у овом систему логора спроводили су темељно, током четири године, официри и чиновници ондашње хрватске државе. Убијали су и мучили на начине од којих се леди крв у жилама, није то био репертоар иднустријског геоноцида Химлера и Хајдриха, већ паклени производи изопаченог ума средњовековних верских прогона.