Подешавања / Settings

„Јутрос сам изазвала малу свађу с Ленардом кад сам покушала да скувам доручак у кревету. Ипак, мислим да ће на крају све бити добро, тј. ако успем да се решим љуски од јаја.“ (13. јануар 1915) Тако је пре сто година писала Вирџинија Вулф, размишљајући о свом последњем домаћинском експерименту. Покушај да у кревету скува […]

У Лесковцу је 1854. године подигнута прва школа која се налазила у близини данашње цркве. Називали су је „Велика чкоља“, а први учитељ је био даскал (учитељ) Даца (Стојанча) који је имао своје помоћнике. За њега се говорило да је био веома строг, право страшило. Учио је децу по манастирском методу из црквено-словенских књига. Њега […]

Натко Нодило (Сплит, 1834 – Загреб, 1912) био је политичар, историчар и публициста. Власта Швогер у књизи „Идеали, страсти и политика, Живот и дјело Андрије Торквата Брлића“, Хрватски институт за повијест, Загреб 201 2, на 37. страни пише: „Брлић је каткад и властити национални идентитет називао српским… прихватили национално језичку класификацију Вука Стефановића Караџића, који […]

Тога дана, злокобне ратне зиме 1993. године, у јеку најжешће непријатељске офанзиве, механизовано-оклопна бригада кренула је из Бенковца, да би преко снегом завејаног Велебита стигла у Грачац и у директном окршају са непријатељском војском, спречила њено напредовање, пустош коју је остављала иза себе, злочине без преседана и заузимање доминантних висова Велебита (1758), Великог Алана (1411м), […]

Шандор Петефи Шандор Петефи рођен као Александар Петровић (1. јануар 1823. Кишкереш – 31. јул 1849. Шегешвар) био је познати мађарски песник. Рођен је у браку Србина Стевана Петровића и Словакиње Марије Хрузове. Писањем је почео да се бави још као гимназијалац и тада почиње да објављује своје прве песме. Истицао се као велики мађарски […]

1. За владавине Обреновића Србија је постала држава: вазална (1830), независна (1878), Краљевина (1882), уз не мала територијална проширења. Била је правна и уставно уређена држава. Ако изузмемо уставна акта из првог устанка, сви устави нововековне Србије донети су за владавине Обреновића (1835, 1838, 1869, 1888 – 1903. враћен са малим изменама – и 1901) […]

Херој Великог рата, обновитељ Грачанице и спасилац Хиландара Ђорђе Себастијан Рош једини је световни човек сахрањен на хиландарском гробљу. Монаси хиландарци су 1977. године направили изузетак од светогорских правила да би изузетном патриоти исказали захвалност. Ђорђе Рош, који је спречио да осиромашена Српска царска лавра после Другог светског рата пређе у грчке руке, желео је […]

Прво одликовање је добио за повлачење преко Албаније и пробој Солунског фронта које је потписао краљ Петар и регент Александар, три године након завршетка Првог светског рата. Друго одликовање додељено му је поводом 75 година завршетка Првог светског рата, које је потписао председник Слободан Милошевић. За стварање прве Југославије Милић Станчетић је дао своју младост, […]

Негдје око године 1906., на мјесту гдје је била стара црквица под градом, почела се зидати велељепна црква према плану Саборне цркве у Београду. Довршена је тек 1924. године јер је у подводан темељ утрошено много материјала за пилоте, гвожђе, цемента, итд. Иконостас је израдио академски сликар Томан Петровић из Сарајева (који је трагично завршио […]

Маћаревич је то изјавио на годишњицу упада совјетских снага на почетку Другог светског рата у Пољску. „Рат не би избио да Немачка није добила подршку руске стране. Обе државе су склопиле пакт да ликвидирају пољску државу као и друге земље Средње Европе. Циљ је била ликвидација државности а у крајњем исходу пољског народа. Те две […]

Отпочео је као локална побуна против дахија, а прерастао је у прву фазу српске револуције. Устаници предвођени Карађорђем су успели да у значајном временском интервалу ослободе пашалук. Овај устанак је претходио Другом српском устанку 1815, који је на крају довео до стварања модерне Србије. Неке од значајних личности устанка су: Карађорђе Петровић, Јанко Катић, Васа Чарапић, […]

Ако је Антарктик био знатно северније него данас и ако није био покривен ледом до пре 6.000 година пре нове ере, како нас учи историја, ко је онда живео у то време да је могао то да забележи на карти, пре свих познатих цивилизација. Осим тога, ко је то могао да учини пре изума морског […]

Како су присталице Џона Виклифа биле сувише малобројне, а Јан Хус још није отпочео ширење свог учења, једини шизматици против којих је борба била могућа били су православни хришћани. Ипак као први на списку чланова реда налази се српски деспот Стефан Лазаревић што отвара питања о мотивима његовог приступања, али и о томе какав је […]

Територија те првобитне Босне обухватала је подручје између данашњег Сарајева и Зенице. Области на којима су смјештени данашњи градови Тузла, Бијељина, Зворник, Горажде, Фоча, Вишеград, Сребреница, Брчко, Добој, Озрен, Дервента, Травник, Коњиц, Мостар, Требиње, Широки Бријег, Дувно, итд., били су територија Србије и других српских управних јединица, у раном средњем вијеку. Босна ће временом да […]

Сви учесници дијалога су свесни да канонизација Степинца зависи само од папе, али и да се поступак канонизације код православних и римокатолика разликује. Чланови комисије су у току рада боље схватили историјску епоху од Првог светског рата до тренутка када је Степинац умро, али су појмили и то да историја има различита тумачења, при чему […]

Британски археолози саопштили су да су погрешне досадашње представе и претпоставке да је Стоунхенџ био светилиште посвећено Сунцу. The Telegraph је објавио да су објавио да су дуготрајним истраживањима у Корнволу и Стоунхенџу на мегалитима открили натписе који се виде једино при месечевој светлости! Професор Енди Џонс из Археолошке секције Корнвола поводом овог открића је […]

Име барона Јохана Алберта фон Рајсвица (Johann Albrecht von Reiswitz), који је као мајор Вермахта и шеф Одељења за заштиту уметнина (Kunst und Denkmalschutz) био у окупираној Србији, данас је мало познато српској јавности. Барон Рајсвиц, који је након рата био професор у Минхену, спасао је мошти српских светаца из фрушкогорских манастира које су напале […]

Наиме, Француски институт за истраживање јавног мнијења (ИФОП) у Француској је у годинама 1945., 1994. и 2004. Провео анкете које откривају како је јавност еволуирала током времена и промијенила мишљење о томе која је земља најзаслужнија за пораз нацистичке Њемачке у Другом светском рату. Ова студија коју је провео француски институт ИФОП показује колико се […]

Точак историје се – можда као ни са једном другом нацијом – поиграва са Србима. Пре четири године, када се у бриселским „офисима“ баш на Видовдан одлучивало о српском „датуму“ било је довољно да се и они потпуно ослобођени маничних теорија завере запитају да ли се то неко поиграва с нама. Да ли је то […]

Циљ операције је био потпуни пораз СССРа и распарчавање територија. Британска обавештајна служба је у фебруару 1941.године открила неке детаље планираног напада и о томе је обавестила совјетске представнике. Како је време пролазило и совјетске граничне јединице су приметиле концентрације немачких трупа и о томе су известиле претпостављене. Стаљин није реаговао на упозорења верујући да […]