Podešavanja / Settings

„Iz Kabineta predsednika Republike traženo je da Vojska Jugoslavije sa svog sajta na Internetu skloni antiameričke tekstove i stavove. Činilo se da je najveći problem nove vlasti Zakon o amnestiji, budući da su mnogi njeni pripadnici izbegli odbranu svog naroda i države tokom agresije NATO alijanse u proleće 1999. godine.“
(knjiga „Gušenje istine“,[i] autor – prof. dr Svetozar Radišić, pukovnik)

Pre desetak dana je poslovično obaveštenim srpskim novinarima i vojnim analitičarima, namerno ili ne, promakla jedna veoma interesantna vest koja je obeležila vrlo značajnu, dvodnevnu aktivnost u Ministarstvu odbrane R. Srbije.

Takozvanom reorganizacijom, reformom i osobito „modernizacijom“ Vojske, koja je počela odmah nakon petog oktobra, dobili smo oružanu silu koja je svedena, bukvalno, na prirepak Alijanse u ovom delu Balkana

Bilo je vrlo zanimljivo ovih dana pratiti kako državna vlast brani Vojsku Srbije i to ne samo njena dostignuća i tekovine, već i državnu i vojnu tajnu kao takve. Jer, braneći napadnutu Vojsku, brane i sebe, podrazumeva se. Odbrana je obaveza svakog građanina, a o strankama da ne govorimo. Pa makar u toj odbrani i obmanjivali javnost. I makar to činili prefinjeno.

Period 2001-2002. bio je preloman za tzv. reorganizaciju, odnosno, racionalizaciju i reformu odbrane a, u praksi, to je bio početak razbijanja Vojske Jugoslavije.

Ili, još preciznije – da li je poznato da srpska prestonica od kraja 2007. i početka 2008.godine ne raspolaže ni jednim tenkom, ni jednim borbenim oklopnim vozilom pešadije, ni jednom haubicom – ukoliko ne računamo muzejske eksponate na Kalemegdanu i borbenu tehniku koja je prodefilovala na Vojnoj paradi 16.oktobra a zatim vraćena u ono malo preostalih garnizona?

Gospodinu Momiru Stojanoviću, generalu, narodnom poslaniku,
predsedniku Odbora za kontrolu službi bezbednosti
Narodne skupštine Republike Srbije